Подмукли убица број један

Чак 1,1 милион грађана Србије пије лекове за регулисање крвног притиска. Републички завод за здравствено осигурање, око 70 милијарди динара издваја само за лечење грађана који имају кардиоваскуларне болести или обољења повезана са овим обољењима.

–Суштина лечења кардиоваскуларних болести је лечење артеријске хипертензије. Људи морају да схвате да лекове морају да пију до краја живота, а не да прекидају када сматрају да се осећају добро и када сами процене да им лекови нису потребни – објашњава проф. др Петар Сеферовић, кардиолог из Клиничког центра Србије. Он, такође, подсећа да је сваки милиметар живе на апарату за мерење притиска – да ли се ради о вредностима 90 или 95 или 100 код дијастолног (доњег) притиска, важан. Највише људи умире од исхемичне болести срца која обухвата ангину пекторис, инфаркт миокарда и изненадну смрт. Процена је да у Србији има више од два милиона становника који болују од високог крвног притиска. Како висок крвни притисак најчешће може врло дуго, чак годинама, да протиче без симптома, а у међувремену оставља трајне последице на многе органе, попут срца, бубрега, очију, крвних судова, лекари га називају „подмуклим убицом број један”. Међутим, упркос све бољим лековима, мноштву савета, успех у лечењу изостаје. Зашто?

– Наши пацијенти нерадо узимају лекове. Други разлог је да често не пију лек ако се он сто посто не издаје на рецепт, а често ће лек пре прихватити од комшије него од лекара. На повећање броја пацијената са високим крвним притиском утичу и темпо данашњег живота, борба за егзистенцију, стрес и све мање физичке активности – каже доценткиња др Весна Стојанов, шеф Центра за хипертензију Клиничког центра Србије.

За лечење хипертензије најважније је добар почетак, односно правилна дијагноза, која подразумева правилно мерење крвног притиска и спречавање такозване хипертензије белог мантила. То је појава при којој притисак при мерењу у амбуланти порасте, јер се много пацијената узнемири од лекара и самог чина мерења, па вредности нису праве.

– Те се вредности прогласе за болесно стање и препишу се лекови иако се проблем може решити уз мало промена у исхрани и уз више физичке активности. Дијагноза артеријске хипертензије поставља се када се измери притисак 140 са 90 милиметара живиног стуба – каже докторка Стојанов.

Правилно мерење притиска подразумева да се, у амбуланти, притисак мери увек три пута у распону од пет минута, на обе руке, а да се затим утврди средња вредност. Код особа које се жале на изненадне вртоглавице или несвестице при устајању, махом су то старији, притисак треба измерити у стојећем ставу. Осим мерења важно је питати пацијента када је први пут осетио симптоме, да ли пије неке лекове. Самомерење притиска апаратима, које пацијенти имају код куће уме да донесе понекад више штете него користи: човек измери себи притисак, ако су вредности повишене – узме лек, ако нису – сам одлучи да прескочи терапију. Има и оних који претерују, па притисак мере на сваких пола сата или апарат чак носе са собом и мере у парку, па чак и у позоришту. Такође, врло је важно да се лекови за смањивање крвног притиска не узимају касно увече, јер ће додатно оборити притисак, који нормално пада током ноћи, најнижи притисак је између два и три сата изјутра. Ноћни падови притиска изостају код особа које раде ноћну смену, па то увек треба нагласити кардиологу. Др Весна Стојанов упозорава да висок притисак има све већи број младих. Савет је да се не жури са лековима. На појаву повишеног притиска код младих могу да утичу и велике количине газираних пића или енергетских напитака које попију у току дана, али и физичка неактивност.

О. П.