Каубоји међу кариокама

Некада су најсмелији крчили земљу на Дивљем западу, а данас њихови потомци одлазе да омеђају бразилска пространства, засеју га сојом, памуком, сочним воћкама, шећерном трском или кафом, и обрну већи профит него што им пружа фарма у засићеној обећаној Америци.

Само најсрчанији пошли су у овај поход, где их чека много непознаница . Индијанци више нису проблем, али се штошта дешава у латиноамеричком гиганту на шта амерички фармери нису свикли. Домаћи велепоседници америчке "пионире" сматрају лаковерним разметљивцима. Преплаћују локалну радну снагу, а не умеју да препознају мангупа у својим редовима.

Хацијенда Канзас

Двометраш и стокилаш тридесетогодишњи Јенки Брајан Вилот, магистар агрономије из Мисурија, о коме као о пиониру у "освајању Бразила" пише "Лос Анђелес тајмс" решио је да не поклекне пред бразилским пиранама. Иако је своју фарму, која се протеже даље од хоризонта у бразилској држави Баији , назвао "Канзас" сваког дана изнова се уверава да Бразил није Америка. Кад је са целом касом за наднице побегао његов рачуновођа, он је решио да своје надничаре ипак исплати. Али кад се појавио са врећом долара испоставило се да се ред оних који чекају на "Јенки плату" вишеструко продужио. Биле су ту и локалне скитнице, и трудне жене, и понеки урођеник… Морао је да их на лицу места "истестира". Они који су тачно одговорили на питање: "каква су боје зидови у кући фармера" или "чиме су посејани поједини делови хацијенде Канзас" добили су плату. Остали су дисквалификовани.

Неколико стотина америчких фармера захваћено новом златном грозницом пошло је у освајање Бразила као што су некада Европљани насељавали Америку. Или бар тако то описује "Лос Анђелес тајмс", пренебрегавајући чињеницу да је Бразил одавно освојен и насељен. Хектар земље на америчком средњем западу продаје се за двадесет хиљада долара, а ретко се уопште нуди на продају. У Бразилу се исто парче може добити за три хиљаде долара, а клима омогућава две и три жетве годишње.

Око двадесет милиона хектара необрађених ледина у Бразилу претворено је у последња четврт века у пољопривредна имања, па је он постао најбрже растућа агрономска сила света. Још од времена када су први плугови заорали америчку прерију, није свет добио толико обрадиве површине колико је створено у земљи кариока. Расположивој необрађеној земљи у Бразилу још увек се не назиру хоризонти. Јужноамерички гигант данас је највећи произвођач кафе, тропског воћа, алкохола од шећерне трске и шећера, а са сто седамдесет милиона грла стоке поседује и најмногобројније комерцијално стадо на планети. Пилетина из Бразила једе се широм Земљине кугле, а на цени су исто тако и јагњетина и говедина.

Где је профит ту су и модерни амерички каубоји који су у јужноамеричка пространства одаслали своје инвеститоре или су се лично запутили да на тропском тлу оснују своје фарме.

Сувише оптимизма

Ипак, Јенки-хацијендисти упозоравају да ни у Бразилу не цветају сви цветови, онако како су очекивали. Јака домаћа валута умањила је извозне могућности, бирократија, домаће опорезивање, поскупљење нафте и пад цена соје и кафе умањиле су профит америчкој имиграцији. На хацијенде Јенкија налећу свакојаки јужноамерички лупежи, скитнице и вуцибатине.

Људи из Америке похрлили су да купују земљу у Бразилу са претераним оптимизмом. Нема брзометног згртања новца, како су очекивали, каже Пет Вестхоф, професор пољопривреде на Универзитету у Мисурију који изучава ово латиноамеричко пољопривредно чудо.

Суочени са непремостивим препрекама (језик, култура, обичаји) неки Американци су се вратили без новца у Америку. Неки, као Брајан Вилот, одлучили су да буду стрпљивији. Верују да ће се њихов подухват вишеструко исплатити. И док му родитељи поручују да се врати кући и скраси се на њиховој породичној фарми у Канзасу од педесетак хектара, Брајан Вилот одолева тешкоћама и повећава своје имање док је још земља у Бразилу багателна. Управо је са својим партнерима откупио још четиристо хектара земље. Сезона сејање соје је у јеку, а ускоро ће и сетва памука. Размишља да посади и еукалиптусе и шећерну трску. Цео свој живот преврнуо је да би основао фарму у Бразилу. Не може сада да се врати у Америку празних руку. Бразил је за одважне људе, који су спремни да се упусте у коштац и са пиранама и са денг грозницом и да крче себи нови живот. А надају се да ће и то бити обећана земља, као што је то некад била Америка.