Пензионери против себе

Када би гласали као један, пензионери би били најбројнија странка у Србији. У Србији има 1.555.000 пензионера, колико према постојећим истраживањима неће освојити ниједна странка на изборима 21. јануара. Када би гласали за себе пензионери би могли да за премијера поставе свог човека. А онда би видели како би се пензије усклађивале са платама и трошковима живота, колико би биле редовне, какве би бенефиције све имали пензионери.

Али, ништа од тога. Пензионери су гласали куд који мили моји. У Скупштину Србије ушли су на листи Странке српског јединства, али ниједан новинар извештач не памти њихове парламентарне говоре.

Да ли ту ишта може да се измени? Искуство из суседне Хрватске и нешто даље Словеније показује да су странке пензионера у владајућим коалицијама. Па што не би тако било и у Србији? Јер, пензионерима није вода до гуше, него преко главе. Јован Кркобабић, председник Партије удружених пензионера Србије, формиране марта ове године, каже да је за два месеца четворо људи умрло од глади и да су сви били пензионери. Просечна пензија је 14.200 динара или 61 одсто од просечне зараде, чак 69 одсто пензионера прима испотпросечну пензију, а 300.000 њих има пeнзију мању од 6.000 динара.

Срећко Михајловић, социолог из Института друштвених наука, каже: "Истина је и да сама бројка пензиoнера изазива страх, али то ништа не гарантује". Према његовим речима, "пензионери нису ни социјална ни хомогена група, живе добро или лоше. Ако се пензионери раслоје, они са факултетом су по примањима ближи запосленима. Зато су ретке посткомунистичке земље које су имале странку пензионера".

Можда нешто, ипак, може да крене набоље за странку пензионера. Михајловић примећује  да оне никада нису на свом челу имале "политичку фацу", "харизматичног лидера". За светојованске изборе ПУПС се удружио у коалицију са Социјалдемократском партијом Небојше Човића. Да ли ће он бити "харизматични лидер" који ће увести ПУПС у Скупштину или ће им бити камен око врата због оптужби које је на њега свалио Дејан Миленковић Багзи?

Тај савез већ на почетку може да има проблем који су и раније имале пензионерске странке. Оне се, мишљење је Михајловића, нису обраћале само једној групи људи него су слали поруке и пензионерима и незапосленима и младима и радницима и целој нацији...

Бранко Павловић би да убеди  скоро целу нацију да гласа за групу грађана "Зато што мора боље (ЗШМБ)". Јер, скоро цела нација јесте или може бити, тврди овај бивши социјалдемократа, скуп малих акционара. Не иде лако. Види то сваки грађанин који је поштанском сандучету добио позив "ЗШМБ" да на навиђено подржи његову изборну листу. Ни једна странка иоле присутна у политичком животу Србије не прикупља на овај начин подршку за своју листу. Павловић је сигуран да ће потписе  скупити до 15. децембра, а да ће три-четири дана касније предати листу.

Павловић обећава да ће уласком у парламент обезбедити поделу бесплатних акција за свих пет милиона грађана, заустављање крупне корупције, оштру борбу против организованог криминала и јачање и заштиту пензионих фондова, да ће тражити да се врате акције јавних предузећа пензионим фондовима и да се уведу економски механизми за избацивање партија из управљања јавним предузећима, а бавиће се и заштитом животне средине.

Носилац листе "Зато што мора боље" каже да "од 2,5 до 2,7 милиона грађана знају за кога ће гласати, а један или један и по милион не зна коме да да глас. Неки од њих апстинирају, а неки не знају за кога да гласају и то је наша циљна група.". Да би показао чисте руке Павловић каже да је у промоцију "ЗШМБ" "нас двадесет уложило своју уштеђевину. Немамо дуговања, ни притисак, кампања је скромна".

О Павловићу се више чуло када је смењен са места директора Агенције за приватизацију после три месеца рада. Влада Војислава Коштунице поставила га је на то место да се обрачуна са корупцијом, а сменила га због наводне неспособности. Он тврди да је у том периоду зауставио крупну корупцију и да је поништио тендер фирме "Север" из Суботице. Нису сви сагласни ни око ангажовања Павловића у приватизацијама "Књаз Милоша" и "Це маркета". Једни ће рећи да је добро заступао интересе малих акционара, други да је макар у једном случају помогао будуће купце. Извесно је да је на питање колико је новца зарадио од акционара, Павловић одговорио да не ради бесплатно, али да сва плаћања иду преко рачуна и да се ради професионално.

Кркобабић и Павловић су оптимисти. Срећко Михајловић другачије гледа на бирачко тело Србије: "Не само да не успева партија пензионера или акционара, већ и када би се појавила партија младих или радничка странка не би успеле, јер такве друштвене групе које нису хомогене и које немају заједнички интерес тешко успевају. Код нас је друштвена структура тек у формирању и препознатљиве су екстремне групе као што су богаташи или губитници транзиције. Губитници нису у стању да разазнају свој интерес, а поготово групни и они гласају за социјалисте или радикале очекујући да нешто учине за њих. Богаташи свој интерес не остварују на изборима. Они купују претпостављене будуће утицаје."