У Грчку са два папагаја

Откако грађани Србије могу слободно да путују шенгенским простором ЕУ повећала се и могућност кретања кућних љубимаца из Србије. Иако већина њих у случају путовања власника постаје вишедневна обавеза за рођаке и комшије, у Управи за ветерину Министарства за пољопривреду, трговину, шумарство и водопривреду кажу да је све више власника који и на летовање иду са својим љубимцима повећава. Тако су те животиње ове године путовале у Грчку, Хрватску, Италију, Русију, али и у САД и Канаду. Најчешћи путници су пси и мачке, а овог августа на једном грчком острву месец дана ће се одмарати и два папагаја.

– Само у протеклој недељи имали смо пет захтева за излазак животиња ван границе. Власници који пожеле да летују са љубимцима морају да поштују процедуру. Рецимо, за пут у земље Европске уније неопходно је да животиње буду обележене чипом или тетоважом. Дозволу за излазак из Србије ће добити само ако су вакцинисане против беснила, имају потврду да је пелцовање успешно обављено и ветеринарску потврду о здравственом стању. Међутим, зелено светло за излазак из земље неће добити у случају да је та потврда старија од 48 сати од момента путовања – објашњава за „Политику” Љиљана Ивањац, ветеринарски инспектор у Управи за ветерину, и додаје да, када се провере поднета документа, ветеринарска инспекција додељује неопходни сертификат.

Све ово и кошта. Уколико ваш љубимац није ни вакцинисан ни чипован, за обе услуге потребно је издвојити око 2.000 динара. Тест који ће показати да ли је пелцовање успело плаћа се око 7.000 динара. А треба платити и услуге Управе за ветерину. Тако је за републичку административну таксу неопходно издвојити 3.600 динара, а 600 динара кошта такса за ветеринарско-санитарни преглед. Уколико имате више мачака или паса – платићете 600 динара „по глави” четвороножних путника.

– Међутим, ако је реч о ситнијим животињама цена је 200 динара. Постоји тарифа по којој је одређена висина ове таксе за различите врсте животиња – каже Љиљана Ивањац. Документ без кога преко границе не могу ни животиње је пасош. У животињском свету он се добија од изабраног ветеринара након вакцинације и чиповања. Разлика између наших и њихових путних исправа је та што у њиховим нема фотографија.

– Ту се налазе подаци власника, од имена до матичног броја, и подаци животиње – врста, пол, старост, боја, евиденција о вакцинацији. У неким земљама животиње у путним исправама имају и своје фотографије – описала нам је Љиљана Ивањац. Док се тачно зна шта је од папира потребно да би се животињи дозволио одлазак на одмор, у чему ће путовати, зависи од савести власника. Као гарант да ће бити удобно, стоји Закон о заштити животиња који прописује какви су услови смештаја неопходни љубимцима. Уколико се путује аутобусом или авионом одлуку о начину смештаја током пута доносе превозници.

Наша саговорница открила нам је и који су то разлози због чега се људи чешће опредељују да овако летују.

Из разговора са њима сазнајем да овакву одлуку нису донели јер немају поверења у рођаке или комшије, већ из љубави. Тешко им је да се раздвоје и на 15 дана, рекла нам је за крај Љиљана Ивањац.

----------------------------------------------------------

Путују и чинчиле

У Управи за ветерину ових дана поднет је и захтев да се одобри пут једној чинчили. Како нам је објаснила Љиљана Ивањац, ветеринарски инспектор у Управи за ветерину, у овом случају процедура је нешто компликованија. Наиме, када је реч о врсти која је на листи заштићених, за њихово путовање потребан је и сертификат Министарства за заштиту животне средине.