Митови о сандучићима, авионима, краставцима…

Донет је пропис према коме се од грађана тражи да у наредних пет година промене своје поштанске сандучиће и да за ту замену држави плате 1.000 динара, јер, једноставно, тако налаже Европска унија. Авиони ће „више падати” због нових прописа Европске агенције за безбедност о повећању радних сати летачког особља. Производи страних компанија лошијег су квалитета ако су прављени за источно тржиште. У ЕУ се школују само богаташка деца, за разлику од Србије у којој је образовање бесплатно...

Ово су само неки од бројних митова који овде колају о ЕУ. Пропис о поштанским сандучићима јесте донет и њиме се прописује да сандучићи морају да буду одређених димензија, али нико не тражи од грађана да држави искеширају поменуту суму. А, није тачно ни да је „пад” летелица на наше главе прилично извесна. Јер, Европска комисија још није прихватила измене аката о времену које пилоти могу да проведу на лету, иако су то предложили посланици Европског парламента.

Кад је реч о лошијем квалитету робе на српском тржишту, детерџент, рецимо, заиста није истог састава као у земљама запада – због тога што домаћи прописи нису исти као они у Немачкој, на пример. Суочени са истом појавом, потрошачи у Хрватској су, пре неколико година, покренули кампању и, захваљујући грађанској иницијативи, успели да се изборе за своја права.

Ни распрострањена прича о томе да ће грађани Србије, уколико једнога дана буду у ЕУ, морати да кажу „збогом кривим бананама и краставцима, али и квргавим шаргарепама” нема везе са европском стварношћу. Чињеница је да се на западу банане класификују према квалитету и величини, у складу с правилима која важе у међународној трговини, а да краставци заиста не морају да буду прави као стрела.

А у вези с бесплатним образовањем у земљама ЕУ, ево речитог примера: куповину уџбеника за основце у Француској у 90 одсто случајева финансира локална самоуправа, а градовима који не могу да обезбеде уџбенике помажу различите институције; у Немачкој су уџбеници бесплатни за ђаке од првог до четвртог разреда. Родитељи ученика виших разреда плаћају до десет одсто од укупне вредности тих књига.

Међу увреженим заблудама је и она да породиљско одсуство у ЕУ траје максимално месец дана – што је нетачно, будући да у већини европских земаља породиљско боловање траје до пет месеци, а породиље за то време, углавном, добијају плате у пуном износу.

„Митови о ЕУ настају због недовољног знања, незаинтересованости или недостатка воље у медијима да се посвете овој теми. Проблем је што медији највише објављују протоколарне извештаје о ЕУ, а грађане више занима то како живе људи у земљама чланицама. Неретко се ЕУ у српским медијима представља као скуп бирократа које смишљају правила која грађанима живот чине компликованијим, што, опет, није тачно”, каже Ивана Ђурић, помоћник директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, од које смо и добили наведене примере митова и чињеница о ЕУ. Ђурићева, с тим у вези, наглашава да су у више градова Србије пролетос одржане радионице за новинаре, управо о овој теми, на којима је указано да грађани не добијају довољно информација о томе како би приближавање ЕУ утицало на њихов живот. А, едукација грађана о ЕУ није пропаганда, већ објашњење свега онога што би они требало да знају пре него што, једнога дана, евентуално, на референдуму, буду гласали о чланству.

„Цео концепт ЕУ се заснива на јединственом тржишту, а већина правила се доносе управо да би се заштитили потрошачи. Нетачно је да ће уласком у ЕУ Србија морати да одустане од својих вредности и културе, па и од неких појединачних задовољстава попут печења ракије”, истиче наша саговорница.

Постоје и тзв. позитивни митови да ће се самим уласком у ЕУ животни стандард грађана Србије побољшати и да ће тиме бити решени сви њихови проблеми. „Најважније је да грађани буду информисани о ЕУ, а како ће медији да се позиционирају то је друго питање”, каже Ђурићева, додајући да су занимљиви резултати који су добијени у истраживању јавног мњења о европској оријентацији грађана Србије. То испитивање, које је рађено крајем јуна, а представљено прошлог месеца, показало је да 43 одсто грађана сматра да је неинформисано о процесу приступања ЕУ, а само 25 одсто се изјаснило да је информисано о овом процесу. Или: на питање да ли им је познато какав је тренутни статус земље у преговорима о приступању, 40 процената испитаника је тачно навело да Србија очекује мишљење о захтеву за чланство, али 38 одсто њих је погрешно рекло да се преговара о чланству, с „не зна” одговорило је 16 одсто, а пет процената је мишљења да је земља већ постала кандидат.

„Митови о ЕУ постоје у свим земљама чланицама, а не само у онима које то још нису постале, као што је Србија. Највише таквих митова је у британској штампи. Рецимо, у ’Тајмсу’ је објављено да је ЕУ донела пропис према којем прасићима морају да се обезбеде играчке одређеног облика и боје”, прича Ђурићева и објашњава да ЕУ јесте донела пропис због лоших услова у коме живе неке домаће животиње које су због таквих услова постајале агресивне, како би им се обезбедио додир с природним материјалима, као што су пиљевина и сено, али да се нигде не помињу играчке.

Еуроактив је недавно известио и да је ЕК, да би се супротставила заблудама широм ЕУ, уочи објављивања предлога за нови европски буџет издала листу митова и чињеница о тој теми. Тиме је, између осталог, Комисија желела да побије раширену причу да је тај буџет несразмерно велики у односу на буџете земаља чланица, као и да се тим новцем финансира углавном администрација.