Нуклеарни рат Винче и НОС-а

Да ли јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије” (НОС) крчми државни буџет намењен науци, или је објављивање трошкова, које је ово јавно предузеће учинило, само потврда онога што се, углавном, само између редова помиње у научним круговима Србије? А то је суревњивост и сујета између Института за нуклеарне науке „Винча”, у чијим одајама је створен нуклеус српског нуклеарног програма, и Јавног предузећа НОС, основаног само да се више од 8.000 горивних јединица истрошеног и опасног нуклеарног горива из реактора у Винчи пребаци из Србије за Русију.

Та сложена безбедносна операција, један од највећих изазова за националну безбедност последњих година, имала је кодни назив „Винд” (Нуклеарне декомисије у Винчи).

Међутим, после успешно обављене операције, Србија се ослободила опасног наслеђа научног кокетирања са совјетским нуклеарним плановима, али је јавно предузеће НОС, остало.

бјављујући резултате пословања овог предузећа, које се бави веома осетљивим пословима, медији су навели и низ оптужби на рачун генералног директора Радојице Пешића. Да је предузеће којим управља купило осам аутомобила и четири теретна возила за 27.048.373 динара.
Међутим, Радојица Пешић демантује неке од ових навода, указујући да се НОС из буџета финансира са око 70 одсто.

– Преосталих 30 одсто прихода долази са домаћег и иностраног тржишта и тим резултатом се поносим, јер је на основу тога предузеће остварило добит од 1,2 милиона евра, по завршном рачуну за 2010. годину. Од тих прихода остварених на тржишту, купљени су аутомобили, а не од државних пара – објашњава директор.

Његова плата износи 190.000 динара нето, али чак би и то, евентуално, могла да свари научна јавност да Пешић не износи заправо можда кључну реченицу која потврђује да између Института „Винча” и НОС-а тиња сукоб ниског интензитета.

– Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије” је основано, јер Винча није добро радила свој посао.

Ова Пешићева констатација сигурно ће тек изазвати нуклеарну кризу међу сиромашним српским научницима, сврстаним у две институције у комшилуку. Требају ли Србији две нуклеарне институције?

Један од врхунских српских научника, добро упућен у дешавања око оснивања ЈП „Нуклеарних објеката Србије”, подсећа да је посао измештања опасног нуклеарног горива заиста требала да уради Винча. Према речима овог научника светског гласа, влада Србије је предвидела да Винча узме кредит од 25 милиона долара, како би се завршио српски део посла.

– Међутим, руководство Винче није хтело да узме тај кредит, зато што је заузело став да ће то запослени морати да враћају од својих плата. Та прича је ширена у институту. Тадашњи министар науке Божидар Ђелић, пронашао је решење: оснивање новог предузећа – каже овај научник, наглашавајући да се лично залагао против оснивања тог предузећа, уз напомену да Божидар Ђелић, током своје управе над ресором науке, није довољно консултовао научнике.

Док је у свету науке запрепашћење изазвао податак да је просечна плата у НОС-у око 1600 евра, директор Пешић одговара да је реч о просечној бруто заради доктора и магистара наука, док њихова нето плата заправо износи око 90.000 динара.

– У тај износ улази износ накнаде за рад у тешким условима радиоактивног зрачења – објашњава он, потврђујући да су трошкови репрезентације прошле године износили 3,7 милиона динара, али и да је за те потребе предвиђено чак 10 милиона.

На примедбу „Политике” да је ово нерационално трошење буџетских средстава, нарочито у доба свеопште кризе, Пешић прецизира да годишње у НОС-у бележе више од 1.000 дана боравка страних експерата.

– Све те паре трошимо од послова зарађених на тржишту – тврди Радојица Пешић.
Изношење истрошеног нуклеарног горива из старог винчанског реактора РА успешно је обављено и тај посао је урадио НОС, на челу са Радојицом Пешићем, а не Винча. И то је чињеница. Као што је и тачно да државни контролори скромног нуклеарног програма заиста немају змију у џепу кад троше народне паре.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Нисам платио, већ сам добио „ČA”

Нисам пореклом из Чачка, него из Сјенице. Апсолутно нисам платио ни динара за посебну таблицу, нити је то могуће по закону. Да сам хтео да на таблици пише „Радојица из Чачка”, онда бих то морао да платим, коментарише Пешић оптужбе да је платио 90.000 динара како би добио регистрацију „BG 001ČA”.