Реституција ће бити спроведена на правичан начин

БЕОГРАД – Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да ће Србија поступак враћања одузете имовине и обештећења грађана спровести тако да буде успешан и правичан, што је могуће само ако је усклађен са другим својинским правима и са реално расположивим имовинским и финансијским средствима Србије.

Ђелић је за округлим столом „Реституција - прилог јавној расправи о закону” у организацији Новинске агенције Танјуг, подсетио да је владин Одбор за привреду и финансије утврдио Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу и да ће он бити на јавној расправи до 2. септембра.

Потпредседник владе указао је да је за враћање одузете имовине предвиђено око две милијарде евра плус имовина која ће бити враћена у натури, што по габариту превазилази оно што је урађено процесом приватизације од 2001. године до данас.

Према његовим речима, основни принцип предвиђен Нацртом закона јесте исправљање историјске неправде према људима којима је имовина одузета, односно поштовање права својине, затим тако да се не чине нове неправде, као и да то буде реално спроводиво, односно да постоје реална финансијска средства којима ће се у разумном року извршити обештећење.

Ђелић је истакао да ће у свим случајевима где је то могуће, одузета имовина бити враћена у натури, осим у случајевима када би се тиме нарушавало стечено легално право других или ако та имовина није неизоставна за функционисање државе.

Он је указао да је, у случају да враћање у натури није могуће, предвиђено обештећење у форми обвезница од 2015. године са роком исплате до 20 година, а, према његовим речима, могуће је да ће после јавне расправе тај рок донекле бити скраћен.

Бившим власницима имовине пре тога биће исплаћена аконтација од 10 одсто процењене вредности имовине до 10.000 евра по кориснику, а за кориснике социјалне помоћи аконтација ће бити до 50 одсто процењене вредности имовине, такође, до 10.000 евра, додао је Ђелић.

Он је напоменуо да је у многим земљама у процесу реституције била предвиђена максимална свота коју је могуће исплатити кориснику по основу обештећења, па је рецимо, у Хрватској то било пола милиона евра, али у Србији за сада то није одређено.

Ђелић је навео и да процес реалне супституције у враћању одузете имовине, односно у случају да некоме не може да се врати одузета кућа да му се врати нека друга, а не обвезнице, није дао резултате у другим земљама већ је довео до дугих процеса правне неизвесности и проблема.

Говорећи о враћању грађевинског земљишта, он је подсетио на принцип незадирања у легално стечена права и навео да је у Нацрту закона предвиђена одредба да инвеститори који су ушли у дугорочни закуп земљишта имају право да га приведу намени, али ће Дирекција за реституцију моћи да по службеној дужности раскида те уговоре свуда где се утврди да се они не поштују.