За пет година неће се препознати

НИШ – Прва цивилна болница у Нишу основана је 1881. године указом тадашњег председника Владе господина Гарашанина. Била је у приватној кући на левој обали Нишаве, данашњем Дому младих, имала је девет соба и 40 постеља, а о болесницима је бринуо само један лекар.

Озбиљан напредак учињен је 1908. године када је формирана болница на месту данашњег Клиничког центра, на имању Тодора Миловановића од кога су откупљена три хектара. Тада су направљене три зграде – данашња клиника за кожне болести, нуклеарну и интерну медицину. Зграда хируршке клинике подигнута је у време када је председник Владе био Драгиша Цветковић.

Пре шеснаест година основан је Клинички центар, чиме је учињен завршни корак у изградњи ове здравствене установе, друге по величини и значају у Србији. Организован је у 25 клиника и института и пет сектора, представља наставну базу Медицинског факултета.

Ових дана свечано је обележено 125 година од оснивања прве цивилне окружне болнице и шеснаест година Клиничког центра, што је био повод за разговор са директором ове установе, професором др Србобраном Тренкићем.

– Пацијенти овде могу да рачунају на највиши ниво здравствене заштите који се пружа у нашој земљи, изузев неких ствари које у народу и нису познате, као што су неке урођене аномалије или изузетно ретки случајеви за које економски није исплативо да се развијају стручни тимови – оцењује могућности Клиничког центра директор Тренкић.

У последње две године дошло је до великог помака у осавремењивању дијагностике и терапије. Купљено је више апарата које Клинички центар није имао, као што су нови акцелератори за зрачну терапију малигних болести, магнетна резонанца такође доброг квалитета, опремљене су две ангио сале за снимање и интервенцију на крвним судовима, укључујући и крвне судове мозга и срца. Уграђивањем тзв. стента пружена је могућност да се преполови број операција у тзв. Бај-пасу.

Даљи корак је увођење кардиохирургије на чему се већ ради.

 – Из Националног инвестиционог плана одобрено је милион евра за опремање кардиохирургије. Тешко је у овом тренутку рећи када можемо да очекујемо прву операцију на срцу у Нишу, али идемо у том правцу. Почели смо са набавком опреме и едукацијом кадрова, а даљи кораци биће усклађивани са развојем самог Клиничког центра и реформом здравственог система у Србији – истиче др Тренкић.

По његовим речима, наредних година предстоје озбиљна улагања, тако да за пет година, када се завршава реформа здравства у Србији, Клинички центар неће моћи да се препозна.

– Управо нам је Европска инвестициона банка одобрила кредит од 24 милиона евра, а за 6. децембар планирано је и званично потписивање уговора. Још толико очекујемо из Националног инвестиционог плана. То су велике паре које морамо да искористимо у складу са реформама које предвиђају рационализацију простора, кадрова и начина лечења, подвлачи наш саговорник.

За шест месеци треба да се распише тендер и изабере идејни пројекат изградње Клиничког центра. Од пролећа 2007. до пролећа 2008. године предстоји израда детаљних планова, док су за изградњу, реконструкцију и опремање објеката предвиђене две године, што значи да би до 2010. године требало да се заокружи изглед и организованост Клиничког центра.

Пројекат развоја још није дефинисан а, према Тренкићевим речима, размишља се о две варијанте. По првој би се градио потпуно нови клинички центра на простору код садашње Хитне помоћи, а по другој би се градио тзв. торањ у парку постојећег клиничког центра. Циљ је да пацијент добије све здравствене услуге у једном блоку у којем би били ургентни центар, хирургија, дијагностика. Тај блок би био повезан са околним клиникама, а у згради моноблока била би тзв. хладна медицина – онкологија, хематологија и пулмологија.

– Пројекат ће бити изабран на конкурсу и видећемо шта је боље. Ја не бих селио Клинички центар, боље је да на једном месту будемо сви, али ако има пара да се изгради потпуно нови клинички центар, онда је то свакако боље, сматра професор Тренкић.

--------------------------------------------------------------------------

Клинички центар у бројкама

Има 3000 запослених, од којих 750 лекара, 130 стручњака са звањем магистра и доктора наука, 162 професора на факултетима. Пацијентима је на располагању 1550 постеља. У 2005. години регистровано је десет милиона амбулантно-поликлиничких услуга, од којих 600.000 специјалистичких прегледа, 3,2 милиона дијагностичких и 5,15 милиона терапијских услуга. Забележено је и 44.000 услуга у дневним болницама, 27.000 дијализа и 72.000 операција.

--------------------------------------------------------------------------

Измештена Служба хитне помоћи

КРУШЕВАЦ – Служба хитне помоћи Медицинског центра – Крушевац измештена је на Интерно одељење. До измештања је дошло због почетка радова на реконструкцији и адаптацији досадашњег објекта, који се налази на улазу у болнички круг, а има статус заштићеног културног добра.

У реконструкцију ће бити уложену 294.000 евра, а радови ће трајати 90 дана.

– Захваљујући средствима из Националног инвестиционог плана, добићемо много опремљенији и функционалнији објекат хитне помоћи. Уз реконструкцију објекта, решићемо и досадашњи проблем брзог и безбедног изласка возила, који је до сада био угрожен због такси станице испред самог објекта. Успостављањем кружног тока саобраћаја хитна помоћ ће бити бржа, а изградњом надстрешнице испред објекта пацијенти ће бити заштићени од атмосферских неприлика – каже др Војкан Кулић, директор Медицинског центра.

Уз обнову објекта, планира се и унапређење здравствених услуга. Хитну помоћ ће пружати 20 лекара и 30 медицинских сестара. У свакој смени налазиће се специјалиста ургентне медицине. Р. С.