Замрзла станоградња

Про­да­ја ста­но­ва у Ср­би­ји је го­то­во за­мр­ла. Још се гра­ди и не­што де­ша­ва је­ди­но на ме­сту бив­ше ка­сар­не „Сте­па Сте­па­но­вић” у Бе­о­гра­ду. Др­жа­ва је као ин­ве­сти­тор тог ком­плек­са ус­пе­ла да у про­те­кла два ме­се­ца на­ђе куп­це за 326 ста­но­ва. Ван „Сте­пе Сте­па­но­ви­ћа”, кри­за др­ма гра­ди­тељ­ство, јер је у истом пе­ри­о­ду, пре­ма по­да­ци­ма При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је, у Бе­о­гра­ду про­да­то све­га два­де­се­так го­то­вих стам­бе­них је­ди­ни­ца. Про­шле го­ди­не је у глав­ном гра­ду са­гра­ђе­но 1.610 ста­но­ва ма­ње не­го 2008, ка­да је по­че­ла гло­бал­на бес­па­ри­ца. На то ће, ве­ру­ју са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке”, као со на ра­ну па­сти од­лу­ка На­род­не бан­ке да уве­де 20 од­сто уче­шћа за стам­бе­не кре­ди­те.

Упр­кос све ма­њој град­њи и по­тра­жњи ста­но­ва, па­ду це­не ква­дра­та и до 30 од­сто у од­но­су на 2008. го­ди­ну, упу­ће­ни у тр­жи­ште сма­тра­ју да но­вог по­јеф­ти­ње­ња не­крет­ни­на не­ће би­ти. А ред за стам­бе­не кре­ди­те би­ће све кра­ћи.

Тврд­њу, да се ин­ве­сти­то­ри­ма не ис­пла­ти да до­дат­но сни­зе це­не, Не­дељ­ко Ма­ли­но­вић, ди­рек­тор аген­ци­је за не­крет­ни­не „Ле­гат”, об­ја­шња­ва чи­ње­ни­цом дасу они сво­је про­јек­ци­је пра­ви­ли пре кри­зе, ка­да су тро­шко­ви град­ње и по­тра­жња би­ли ве­ћи, али и про­фит де­бљи.

– Пред­у­зи­ма­чи,ко­ји су пре три го­ди­не за­по­чи­ња­ли про­јек­те на Вра­ча­ру, у за­ме­ну за плац вла­сни­ци­ма уџе­ри­ца, да­ва­ли су 30 од­сто из­гра­ђе­них ква­дра­та. Али та­да је ква­драт био 3.000 евра, а са­да је 2.000 и опет не мо­гу да га про­да­ју. Го­ми­лу обје­ка­та ко­ји су за­по­че­ти, бес­па­ри­ца је за­у­ста­ви­ла или од­ло­жи­ла. Са­да се ма­хом по­ди­жу они ко­ји су до­би­ли до­зво­ле по ста­ром за­ко­ну –ис­ти­че Ма­ли­но­вић.

Нај­дра­стич­ни­ји пад це­на осе­ти­ле су не­по­крет­но­сти, чи­ја је вред­ност пре кри­зе би­ла на­ду­ва­на, док су оне ре­ал­ни­је по­јеф­ти­ни­ле до 20 од­сто, твр­де упу­ће­ни. Ни то за ве­ћи­ну гра­ђа­на ни­је уте­ха, јер им је ма­ла ку­пов­на моћ, а ме­ра НБС-ајош јед­на оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност, сма­тра Ма­ли­но­вић.

–Бес­па­ри­ца ду­го тра­је и љу­ди су и до са­да има­ли про­блем да обез­бе­де 10 од­сто уче­шћа, али су до ње­га лак­ше до­ла­зи­ли та­ко што су по­зајм­љи­ва­ли од род­би­не или при­ја­те­ља. Ме­ђу­тим, са­да за стан од 100.000 евра тре­ба 20.000 евра уче­шћа, што је да­ле­ко те­же зај­ми­ти, а ка­мо­ли уште­де­ти. Мо­жда ће ве­ће уче­шће мо­ћи да под­не­су куп­ци у уну­тра­шњо­сти Ср­би­је, јер, на при­мер, у Чач­ку за 40.000 евра мо­же да се ку­пи тро­со­бан стан, а за те па­ре у Бе­о­гра­ду са­мо гар­со­ње­ра –ка­же Ма­ли­но­вић.

Ко има но­вац да па­за­ри стан, он ће га узе­ти на кре­дит или за кеш и ни­је то­ли­ко ва­жно да ли је уче­шће 10 или 20 од­сто, ми­шље­ња је Го­ран Ми­ло­ва­но­вић, тех­нич­ки ди­рек­тор гра­ђе­вин­ског пред­у­зе­ћа „Рат­ко Ми­тро­вић – Де­ди­ње”.

–Пла­те је­два на­ми­че­мо иако смо их сма­њи­ли за 25 од­сто. По­сао је пре­по­ло­вљен, кон­ку­рен­ци­ја ве­ли­ка. За­то смо при­ну­ђе­ни да спу­шта­мо це­не из­во­ђе­ња ра­до­ва да би­смо до­би­ја­ли по­сло­ве. Ра­ни­је смо има­ли про­фит из­ме­ђу шест и де­сет од­сто, а са­да че­ти­ри, пет од­сто. По­след­њих го­ди­на при­ста­је­мо да за­ра­да бу­де ну­ла са­мо да не би­смо ста­ви­ли кључ у бра­ву – ка­же Ми­ло­ва­но­вић.

Уко­ли­ко не бу­де ве­ли­ких при­ват­них ин­ве­сти­ци­ја за мно­ге гра­ђе­вин­ске фир­ме, та оп­ци­ја не­ће би­ти ис­кљу­че­на.

Ве­ли­ки број пред­у­зе­ћа ни­је ли­кви­дан и за­то што не­ма­ју олак­ши­це по­пут оних у Хр­ват­ској, где из­во­ђа­чи ПДВ-апла­ћа­ју по на­пла­ти, по­жа­лио се Дра­ган Коп­ча­лић, ди­рек­тор ГП „Мон­те­ра”.

–Код нас је ап­сурд­на си­ту­а­ци­ја да из­во­ђа­чи ра­до­ва по за­вр­ше­ној си­ту­а­ци­ји, фа­зи по­сла, пла­ћа­ју др­жа­ви ПДВ од 18 од­сто. До­тле су ин­ве­сти­то­ри по­ре­за осло­бо­ђе­ни чим пот­пи­шу си­ту­а­ци­ју. И ни­ко нам не га­ран­ту­је да ће нам ин­ве­сти­тор пла­ти­ти за го­ди­ну, две. Чак и ка­да је др­жа­ва ула­гач, а ми из­ми­ри­ли по­рез, она нам ду­гу­је за за­вр­ше­ни по­сао –ис­ти­че Коп­ча­лић.

„За­што би са­да ин­ве­сти­то­ри ула­зи­ли у ри­зи­чан по­сао из­град­ње ка­да ка­пи­тал мо­гу да ста­ве у бан­ку и уби­ра­ју ка­ма­те уме­сто да зи­да­ју и при том ни­су си­гур­ни хо­ће ли би­ти ку­па­ца –пи­та се Коп­ча­лић.

Ако су се из­во­ђа­чи од­ре­кли де­ла ко­ла­ча, а ка­ко ка­же Ми­ло­ва­но­вић, це­на гра­ђе­вин­ских ра­до­ва се го­ди­на­ма дра­стич­но не ме­ња ииз­но­си око 500 евра по ква­дра­ту, ин­ве­сти­то­ри би тре­ба­ло да се, ба­рем при­вре­ме­но, по­ми­ре са чи­ње­ни­цом да не мо­гу, као пре че­ти­ри го­ди­не, да ра­чу­на­ју на ви­ше од 50 од­сто за­ра­де. Пре­ма ра­чу­ни­ци Ми­ло­ва­но­ви­ћа, на це­ну ра­до­ва по­треб­но је још 800 евра да би се ква­драт са­зи­дао. У то ула­зе тро­шко­ви при­ба­вља­ња зе­мљи­шта, про­јек­то­ва­ње, ко­му­нал­ни при­кључ­ци, це­на ка­пи­та­ла, на­кна­да за уре­ђи­ва­ње град­ског гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. Та­ко се до­ла­зи до 1.300 евра за из­гра­ђе­ни ква­драт у Бе­о­гра­ду.

–Све ви­ше од то­га је про­фит и ни­је ја­сно ко­ме он иде. Си­гур­но је –не иде, је­ди­но, ин­ве­сти­то­ру. Ако про­јек­тант на­пла­ћу­је 34 евра за ква­драт, а ње­гов ко­ле­га тро­стру­ко ма­ње, не зна­чи да је он бо­љи. Реч је о то­ме да он лак­ше до­ђе до до­зво­ле, бр­же при­ба­ви са­гла­сно­сти, што про­јек­тант­ске ку­ће на­пла­ћу­ју кроз про­је­кат – об­ја­шња­ва Ми­ло­ва­но­вић.

Пре­ма бр­зи­ни из­да­ва­ња до­зво­ла, на ли­сти Свет­ске бан­ке, Ср­би­ја се на­ла­зи на 176 ме­сту од 183 зе­мље. То је пад за два ме­ста у од­но­су на про­шлу го­ди­ну. Да су про­це­ду­ре за до­би­ја­ње до­зво­ла, али и кре­ди­та и да­ље ду­ге, по­твр­ђу­је Го­ран Ро­дић, се­кре­тар Удру­же­ња за гра­ђе­ви­нар­ство При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.

– Удво­стру­ча­ва­њем нов­ча­ног уло­га за по­ди­за­ње кре­ди­та, тра­жња го­то­во да је за­мр­ла. За­у­ста­вља се иона­ко ма­ла из­град­ња ста­но­ва, а без ње не­ма по­кре­та­ња гра­ђе­вин­ске ин­ду­стри­је. На тр­жи­ште Ср­би­је ове го­ди­не би­ће ис­по­ру­че­но све­га 1.200 ста­но­ва, док ће бли­зу 10.000 оста­ти не­за­вр­ше­но – про­це­њу­је Ро­дић.

--------------------------------------------------------

Без еви­ден­ци­је про­да­тих ста­но­ва

Гор­да­на Ву­ко­вић, су­ди­ја и порт­па­рол Пр­вог основ­ног су­да, где се ове­ра­ва­ју сви уго­во­ри о про­ме­ту не­крет­ни­на на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да, ка­же да је од про­шле го­ди­не, ка­да је уве­ден Цен­трал­ни ре­ги­стар по­да­та­ка, ка­ко би се спре­чи­ле ви­ше­стру­ке про­да­је, до да­нас би­ло укуп­но 122.316 ове­ра.

– Од тог бро­ја про­шле го­ди­не ове­ри­ли смо 27.204, а за пр­вих шест ме­се­ци ове го­ди­не 11.153 ку­по­про­дај­них уго­во­ра о ста­но­ви­ма, згра­да­ма, ку­ћа­ма, зе­мљи­шту. Пре­о­ста­ле ове­ре ти­чу се уго­во­ра о по­кло­ну, трам­па­ма, ове­ра­ма за­ло­жне из­ја­ве, пу­но­моћ­ја – об­ја­шња­ва Ву­ко­ви­ће­ва.

Суд не­ма, ка­же она, си­сте­ма­ти­зо­ва­не по­дат­ке о то­ме ко­ли­ко је ста­но­ва ове го­ди­не про­да­то. Та­кву еви­ден­ци­ју, на­во­ди Ву­ко­ви­ће­ва суд не во­ди.

– Цен­трал­ни ре­ги­стар пре све­га омо­гу­ћа­ва да уви­дом у ба­зу по­да­та­ка спре­чи­мо да се исти стан про­да два­пут – об­ја­шња­ва порт­па­рол Пр­вог основ­ног су­да.

Ко­ли­ко је ста­но­ва про­да­то у Бе­о­гра­ду у по­след­ње три го­ди­не, не зна се, јер ни­јед­на ин­сти­ту­ци­ја, ко­ја се ба­ви ста­ти­сти­ком или гра­ђе­ви­ном, не ску­пља те по­дат­ке.