Нећемо остати заувек

Србија ће 2012. и 2013. године бити потпуно "нормална" земља, којој ни у економском ни у демократском смислу помоћ неће бити потребна. Овакву процену изрекао је за наш лист Кит Симонс, шеф мисије УСАИД-а, организације америчке владе која у више од 90 земаља пружа разне врсте подршке. С обзиром на то да су за непуних шест година на разне програме у Србији потрошили око 540 милиона долара, а да не планирају да остану заувек, оваква процена је, вероватно, прилично утемељена. За финансирање економских пројеката последња буџетска година, према садашњим прорачунима, биће им 2010, а за развој друштва и подршку демократији 2011. година. Само поређења ради, наши суседи Хрвати и Румуни су своју дозу помоћи примили закључно с прошлом годином.

А до тада? УСАИД ће наставити да пружа помоћ на спровођењу и продубљивању структурних реформи. Многи пројекти дубоко су "загазили у живот". Један од нових, чија је реализација тек одобрена, биће пројекат за смањење сиромаштва.

– Људима у руралним областима треба помоћи да отпочну неки свој посао. Не директно финансијски, како се овде одмах мисли, већ ћемо их обучити како да ураде анализу, направе бизнис план и како да се, на најбољи могући начин, представе банци од које очекују зајам. Свесни смо да банке овде избегавају ризик финансирања оваквих почетника, што се огледа у високим каматама на зајмове. Зато ћемо радити на повезивању банака и ових клијената. Ту су и они који имају само неколико хектара земље и питање је којом би производњом воћа или поврћа требало да се баве. Њима ћемо помагати да нађу тржиште и повезаћемо их са дистрибутерима – објашњава Кит Симонс.

Формирање јаке инвестиционе климе је, иначе, један од приоритета њихове мисије. Помажу приватни сектор – индустрију хране, информационе технологије, фармацеутску индустрију. Конкретно, фабрици сокова "Некст" из Суботице помогли су да направи интернационално препознатљив производ, да се позиционирају, што им је све омогућило да нађу страног купца. Други пример је Врање, у коме се, захваљујући њиховом посредништву, гради нова текстилна фабрика, чији су власници из Велике Британије и Грчке.

– Сматрам да је у туризму доста неискоришћених потенцијала. Налазите се на Коридору 10, путницима који туда путују неопходна је информација где могу да се одморе и шта, успут, могу да посете. Управо је ту шанса за вински туризам. Људи би радо скренули с пута како би посетили неку малу, ексклузивну винарију. Међутим, информације о свему томе им морају бити доступне и зато с туристичком организацијом радимо на изради вебсајта који ће то понудити. То је мали, али важан део целе слике. Шансе за унапређење туризма имате и у бањама и у ски центрима – сматра први човек УСАИД мисије који, иначе, додаје и то да су сви њихови економски програми урађени у сарадњи с економским делом Владе Србије.

Један од "позива за помоћ" затражен је и за пројекат реформе трговинских судова, посебно за нове прописе о стечајном поступку. "На пример, данас први пут трговински судови, Врховни суд и Министарство правде заиста имају приступ комплетним информацијама и униформној статистици о свим текућим предметима по врсти, старости, суду пред којим се воде и судијама који их воде. На сајту трговинских судова добија се информација о фирмама које су у стечају и зашто тај поступак дуго траје."

– Помогли смо и при писању Закона о банкама. Поверење у банкарски систем је веома важно, јер то значи да ће људи давати новац на чување, што с друге стране представља извор новца за позајмице. Такође, помогли смо и централној банци да успостави бољи надзор над осигуравајућим кућама, а учествовали смо и у изради нових пореских прописа.

Последњих дана мисија УСАИД-а је посебно задовољна учинком на пројекту подстицаја економском развоју општина. У оквиру тог пројекта раде са 10 општина, а у плану им је нових 14. "Суштина овог пројекта је да помогнемо локалним самоуправама да развију инфраструктуру неопходну за економски развој и привлачење страних инвеститора. Помажемо им да схвате шта све треба да ураде да би инвеститор изабрао баш њихову локацију. Инђија је пример општине која добро ради и желели бисмо да она буде модел и за остале."

Иначе, пре неколико седмица у Чикагу, на Сабору српског уједињења, где је истовремено одржан и економски форум као део овог пројекта, представили су се Инђија, Зрењанин и Лозница. Америчка мисија њихов наступ је оценила као добру полазну основу за будуће контакте и инвестиције.

– Наши пројекти су дали добре резултате и задовољни смо постигнутим. Не натурамо наше идеје, већ активности креирамо у сарадњи с нашим партнерима, било да је то владин или приватни сектор. Наши партнери су одговорни, људи су овде школовани, а знање енглеског језика на много већем нивоу него што смо очекивали – каже Кит Симонс.