Диже ли Русија руке од Косова

Москва страхује да би Приштина могла да понови сценарио од 25. јула и поново покуша да заузме административне прелазе на северу Косова. У саопштењу Министарства спољних послова Русије позивају се Европска унија, НАТО и Уједињене нације да предупреде евентуални нови покушај Приштине „да силом поврати контролу на територијама са већинским српским становништвом на Косову”. Према речима портпарола министарства Александра Лукашевича, „велики су изгледи да ће упркос споразуму о уздржавању од војних акција од 5. августа, Приштина пасти у искушење да поново силом успостави контролу над српским становништвом на Косову”.

За десетак дана, колико су трајали сукоби и напетост на северу Косова, Русија се углавном држала по страни. Изјава Александра Лукашевича било је прво оглашавање званичне Москве и то након споразума које су власти Србије договориле са Кфором. Наравно, ако изузмемо изјаве које је давао руски амбасадор у Београду Александар Конузин. Он је, подсетимо, одлуку НАТО да упути додатне снаге Кфора на север Косова окарактерисао као још један доказ да је на делу велика антисрпска кампања.

Група од двадесет интелектуалаца и јавних личности на челу са председником Демократске странке Србије Војиславом Коштуницом упутила је отворено писмо премијеру Руске Федерације Владимиру Путину тражећи помоћ Русије у решавању проблема Косова. Потписници писма међу којима суакадемици Смиља Аврамов, Василије Крестић и Коста Чавошки као и лидери Срба са севера КиМ Марко Јакшић и Милан Ивановић, моле руског премијера да уложи свој ауторитет и да Русија у Уједињеним нацијама покрене усвајање Резолуције о стању на КиМ и перманентном терору Албанаца над српским живљем.

За Драгана Ђукановића, члана Форума за међународне односе и Милана Николића, политичког аналитичара, у понашању Русије нема ничег чудног. Ова земља, према њиховој оцени, сигурно се неће више активно укључивати у дешавања на Косову.

Према Ђукановићевим речима Русија је за неку форму „статуса кво“ на Косову и једино не би дозволила да стање буде још горе него што је сада.

„Косово већ дуже време није у спољно-политичким приоритетима Руске Федерације. Зато Москва није спремна да нешто конкретније уради осим да утиче на то да се спречи даља ескалација сукоба” каже Ђукановић и оцењује да ова земља неће мењати свој формално-правни став, али се неће ни укључивати неком конкретнијом акцијом.

Русија је, како истиче, Николић до сада углавном давала вербалну подршку Србији док је практичне дипломатске и политичке подршке било мало.

„Све је остало на вербалном пријатељству без неке велике интервенције. Русија има своје проблеме, хоће да продаје енергенте ЕУ, хоће и добар однос са САД. У овој економској кризи има солидан раст и хоће то и да експлоатише. Истовремено, не жели да улази у велике ризике. И на крају шта би са тим”, објашњава Николић.

Он оцењује да је и Русији јасно да је Србија изгубила Косово и да евентуално може да добије север, па чак можда ни то јер је извеснија варијанта стварање неке врсте аутономне области у оквиру Косова. Пошто су то велики ризици, а мали добици, Николић како каже, разуме рационално становише Русије.

„Да је хтела да буде активније укључена, Русија је могла да одржи свој контингент на Косову, а они су први отишли. Могли су да се сместе на север Косова и онда би то била једна сасвим друга прича, али они то нису урадили”, каже Николић уз опаску да је можда непоштено што то нису отворено рекли онима који се још у Србији уздају у њих.