ЕЦБ диктира реформе

Драматичан притисак Европске централне банке (ЕЦГ) на владу у Риму нагнао је јуче италијанског министра финансија Ђулија Тремонтија да најави нови пакет драстичних мера штедње ради хитног смањења јавног дуга и оживљавања анемичне економије на Апенинском полуострву.

Подизање старосне границе за одлазак у пензију жена и запослених у приватном сектору, једнократни порез на штедне улоге, повећање пореза на капиталну добит (до 20 одсто), нове таксе на викендице, симболично снижавање плата политичара (укључујући и премијера Силвија Берлусконија) – само су неке од јуче предложених мера, о којима би данас требало да се изјасни парламент у Риму.

У поверљивом писму које је у понедељак председник ЕЦБ Жан-Клод Трише упутио влади у Риму, од Италије се очекује да додатно либерализује привреду, изложи нови план приватизације државних предузећа, олабави закон о запошљавању (посебно правила отпуштања и запошљавања), уколико очекује наставак финансијске подршке ЕЦБ у кризном тренутку.

„Италија мора да превазиђе свој ригидни, централизовани систем руковођења финансијама и привредом. На раскршћу смо које означава крај ере у којој је Запад могао да позајмљује новац по повлашћеним каматним стопама”, упозорио је Тремонти јуче пред парламентарним одбором у Риму, уз истовремену најаву неопходних уставних реформи.

„Криза је узела ћудљивог маха, неизвестан је њен даљи ток”, оценио је Тремонти.

Непревидиви однос финансијских тржишта према кризи у Италији – трећој економији еврозоне – нагнао је италијанског председника Ђорђа Наполитана да скрати годишњи одмор на Стромболију и врати се у Рим, где се данас састаје са премијером Берлусконијем и низом представника опозиције и синдикалних унија.

У међувремену, италијански премијер Силвио Берлускони најавио је да ће 18. августа на ванредној седници владе бити донет ванредни декрет о спровођењу мера штедње.

Након лома на Миланској берзи у уторак и у среду – када су акције италијанских банака и компанија у једном дану изгубиле онолико колико нису од краха америчке банке „Браћа Лиман”, септембра 2008. године – званични Рим је згуснуо темпо усвајања мера које захтева ЕЦБ.

По новом, италијански парламент ће, најкасније између 12. и 16. августа, донети одлуку о даљем кресању јавних трошкова и мерама за подстицање привредног раста, са циљем да земља приштеди око 35 милијарди евра у 2012. и снизи буџетски дефицит на нулу, колико идуће године.

Земља са другим највећим јавним дугом у еврозони (иза Грчке), од 120 одсто бруто друштвеног производа и релативно ниским буџетским дефицитом, од три одсто, већ бурно реагује на предложени драконски програм, који опет искључује повећање пореза на приходе најбогатијих слојева друштва.

Италијанска опозиција и утицајни синдикати такође су огорчени због директног утицаја Европске централне банке на финансијски и привредни курс земље.

Лидер Лиге за север Умберто Боси оптужио је Европску централну банку да се из политичких разлога уплиће у унутрашње послове Италије, са циљем да сруши владу у Риму.

„Седма економска сила света срозала се – да јој из Франкфурта (седиште Европске централне банке) диктирају како да послује у својој кући”, огорчен је Пјер Луиђи Берсани.

Италијанска јавност захтева да буду објављени сви детаљи из писма Европске централне банке Риму: најновији предлог реформи мањка детаљима и неравномерно погађа слојеве друштва. Уколико терет изласка из кризе не буде равномерно распоређен, земљу чекају генерални штрајкови, запретила је Сузана Камусо, вођа највећег италијанског радничког синдиката.

----------------------------------------------

Французи више верују Меркеловој него Саркозију

Париз – Французи имају више поверења у немачку канцеларку Ангелу Меркел него у свог председника Николу Саркозија по питању спречавања нове економске кризе, показали су јуче резултати анкете, коју је спровела агенција за истраживање тржишта „Харис интерактив”, преноси Танјуг. Анкета која је објављена дан након што су акције француских банака пале због тржишних спекулација о снижењу кредитног рејтинга земље, показала је да 46 одсто испитаника подржава Меркелову и њен тим, у односу на 33 одсто наклоњених Саркозију и његовој влади, пренео је Ројтерс. Према резултатима анкете, испитаници највише верују „грађанима”, затим Меркеловој, ММФ-у, „компанијама”, америчком председнику Бараку Обами, затим „Европи”, док се Саркози нашао тек на седмом месту.

----------------------------------------------

Мадрид увео рампу за румунске гастарбајтере

Шпанија је прва чланица Европске уније која је јуче увела забрану уласка држављанима једне чланице ЕУ због својих економских недаћа.

„Драматичан раст незапослености у Шпанији принудио је Европску комисију да услиши захтев Мадрида за ограничење уласка гастарбајтера из Румуније до краја 2012. године”, изјавио је Ласло Андор, европски комесар за запошљавање.

Уз све финансијске потешкоће, Шпанија бележи и највећу стопу незапослености у ЕУ (више од 20 одсто међу одраслима, и скоро 40 одсто међу младима између 15 и 24 године). У Шпанији данас живи око 800.000 Румуна, а стопа незапослености међу њима тамо износи око 30 одсто. Румуни су данас у Шпанији највећа групација гастарбајтера. Румунска влада има рок од две недеље да се жали на одлуку Европске комисије. Незапосленост у Румунији износи око седам одсто.