Хокеј на песку у Сахари

Барбике, плишане меде, непревазиђене лего-коцке и видео-игре напунили су излоге продавница и маме дечје погледе. Децембар је месец кад малишани широм света пишу писма деда-Мразу и моле га да им донесе новогодишњи поклон. Адреса је вековима иста, као и жеље све деце, без обзира на то где се налазе. Родитељима, ипак, није све баш ни тако лако. Најчешће покушавају да уклопе хтења и могућности са дечјим жељама.

Психолози саветују да се деци не купују играчке које су у моди, већ оне које пружају разноврсне могућности и развијају дечју машту. У препуним продавницама и најпробирљивијима је тешко да се одлуче за прави поклон и, најједноставније решење је погледати пре куповине чиме се играју малишани одређеног узраста. У самој продавници треба обратити пажњу на квалитет играчке. Стручњаци саветују родитељима и да се не заврши све на поклону. После даривања треба се и укључити у игру са дететом, јер мама и тата су модел понашања и они помажу развој детета тиме што у игру уводе сложеније елементе.

Савремен дечји свет је бомбардован рекламама и комерцијализован. Већина играчака које малишани траже ушла је у моду и заинтересовала најмлађе захваљујући мас-медијима. Савремени родитељи су присиљени да деци купују и оно што им се баш и не свиђа. И опет, упркос трендовима, деца се не мењају, као ни њихове игре.

Кроз дружење малишани уче и припремају се за свет одраслих. Дечји свет и игре постоје откад и људски род. Прапостојбина играчака не постоји. У доба праисторије одрасли су девојчицама правили лутке од печене земље, док су се дечаци играли луковима и стрелама.

Деца су се одувек играла са блатом, каменчићима, гранчицама. Археолошки налази минијатурних шољица, разног алата, пиљака и различитих фигурица сведоче да су се кроз векове мењали материјали од којих су играчке прављене, али да се дечја интересовања нису суштински изменила.

Слике са зидова из фараонових гробница у старом Египту сведоче да су мали Египћани пре неколико хиљада година уживали у разноврсним играма, које су, као и игре данашњих дечака, биле испуњене бројним несташлуцима. Типичне игре су биле грубље од оних којима су биле окупиране девојчице. Рвање, чупање косе, деоба дечака на две групе које су се играле рата и супротстављале једна другој (попут данашњих игара полицајаца и терориста или каубоја и индијанаца) говоре о томе да се деца, без обзира на околности, играју увек на исти начин и да играчке нису пресудне, већ само дружење. О томе сведоче и слике на зидовима неких гробница у Сахари, где дечаци практикују игру сличну данашњем хокеју. Штап је прављен од палмине гране, а плочица од папируса. За разлику од њих, њихове вршњакиње су се најрадије играле лоптом, која је прављена од коже пуњене плевом или сувим папирусом.   

Куглање попут данашњег, али и кликери били су веома популарни у античком периоду. Прављени су од црног и белог мермера.

Најстарије играчке икад нађене у сливу Нила јесу мале лађе, прелепе лутке, кухињски судови као и разне животиње. Играчке су рађене од дрвета, кости, керамике или камена.  Животиње су рађене врло верно и имале су механизам којим су могле да се покрећу. На пример, крокодили су могли да отварају чељусти.

Египћани свих узраста волели су разне друштвене игре. То је била врло распрострањена забава, вероватно нешто као данашња телевизија. Две или више особа су учествовале у играма на таблама, попут данашњег "Човече, не љути се". Игра звана "мехен" имала је на плочи угравирану вијугаву змију, а тело јој је било подељено на поља. До шест играча је учествовало у игри, а користили су три лава и три лавице, крећући се црвеним и белим пољима. Игра би се завршавала када би све фигурице биле поређане у квадрат.

Попут данашње деце, и мали Египћани су ишли у школу, а радо су са родитељима одлазили на излете у природу.