Сваки успех се рачуна

Ко би убедио најпознатијег америчког ТВ водитеља Џеја Леноа и његову гошћу Кејти Холмс, глумицу и супругу Тома Круза, да заиграју српско коло пред милионима телевизијских гледалаца, ако не најбољи тенисер света Новак Ђоковић! Он данас има већи утицај на међународну јавност од свих српских институција, баш као што књижевна дела нобеловца Иве Андрића, преведена на десетине страних језика, или проналасци Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића, најуверљивије говоре о значају нашег интелектуалног доприноса светској баштини.

Истакнути спортисти, уметници, књижевници, научници, иноватори… и даље су, у сваком друштву и сваком времену, оно највредније чиме се нека земља може похвалити пред светом, без обзира колико је та држава мала, економски сиромашна, оптерећена спорним историјским или политичким наслеђем. „Култура је пасош Србије на путу ка чланству у ЕУ”, рекао је и потпредседник Владе Божидар Ђелић на отварању Међународног сајма књига у Лајпцигу (од 17. до 20. марта), додајући да ћемо напредовати и у привреди, али у том тренутку, четрдесетак српских аутора који су гостовали у Немачкој били су „најбоље што Србија може да понуди Европи, а да ни на који начин не одступи од свог идентитета и културе и свега онога што формира наш државни и социјални корпус”.

Представљамо писце, а не књиге

Србија је свој статус „земље у фокусу” на овогодишњем Сајму књига у Лајпцигу искористила да запаженим наступом, припреманим пуне три године, и у који је уложено 400.000 евра, не само придобије тамошњу публику, критичаре, издаваче и новинаре, већ и да отвори врата за континуирани, шири продор домаће књижевности и културе на немачком говорном подручју, што је добрим делом постигнуто и каснијим активностима у сарадњи са Институтом Гете у Београду и преводилачком кућом Традуки (која је помогла да тридесетак књига савремених српских писаца буде преведено на немачки и представљено на Сајму).

Проглашењем 2010. за Годину књиге и језика, Министарство културе Србије је започело систематску подршку мобилности писаца, превођењу српске књижевности и њеној промоцији пре свега на немачком, франкофонском и енглеском говорном подручју. То би, упоредо са учешћем српских аутора на свим важнијим међународним догађајима из области културе и уметности, требало да допринесе нашем угледу, унапреди укупну слику о нама и учврсти наш положај у заједници европских и светских вредности, којој несумњиво припадамо. У то не морамо никога да уверавамо – каже за „Магазин”  Зоран Хамовић, издавач и један од заслужних за наш успешан наступ у Лајпцигу („зато што смо ишли да прикажемо наше даровите људе, идеје и достигнућа, а не књиге”, додаје).

Самокритика уместо самоунижења

Хамовићева идеја је и „српски лењир” као (разграбљени) сувенир за посетиоце нашег сајамског штанда. Дрвена дашчица са неједнаким, непрецизним мерним ознакама илуструје различите аршине којима се служимо и показује, по речима нашег саговорника, да умемо да будемо самокритични и да се нашалимо на сопствени рачун.

– То, наравно, није исто што и самоунижавање, којем смо, на жалост, постали веома склони. Погађа ме кад се, након свих страхота које су нас снашле у протекле две деценије, не понашамо као одговоран народ свестан својих грешака и успеха, већ као дете које чека да га одрасли прекоре или похвале. Боље је да се нашалимо на свој рачун и кренемо даље, него да се непрекидно „посипамо пепелом” због прошлости. Не смемо арогантно прецењивати оно што смо добро урадили, игноришући промашаје, али ни стално истицати неуспехе, успут потцењујући и гушећи младе таленте који, схвативши да у домовини немају довољно подршке и уважавања, одлазе у свет – примећује Хамовић.

– Став „најбољи, или ништа” није баш ни користан ни подстицајан. Не могу сви бити први на листи, као сада Ђоковић. Свака награда и свако признање су значајни за имиџ земље и за мотивацију младих. Већ и само учешће на разним билатералним, регионалним и међународним изложбама, скуповима, фестивалима и такмичењима доприноси да се људи и народи повезују, разумеју, испомажу. Талентовани писци, уметници, спортисти… који стичу поштоваоце у свету најбољи су „амбасадори” своје земље – тврди Хамовић

У Београду ће, иначе, од 12. до 18. септембра бити одржан 77. конгрес ПЕН-а, најстаријег и најугледнијег међународног удружења писаца и организације за заштиту слободе изражавања. То је посебно признање нашој земљи и нашем ПЕН клубу, чија је председница Вида Огњеновић.

Запостављени таленти

Јавна иступања, стална комуникација и присуство на међународној сцени део су оздрављења српског духа, одбрана добре репутације Србије, њене креативности и памети, повратка вере у сопствене вредности и квалитет, без обзира на којем месту „лествице” се званично налазимо, да ли смо у некој области у врху или при дну, сматра наш саговорник. Као пример истиче Драгана Великића, који – без сујете и љубоморе – увек кад даје интервјуе или говори у иностранству препоручи дела бар још неколико домаћих писаца.

Многи српски таленти, на жалост, не добију прилику да покажу свету шта знају и умеју, и за то углавном криве државу која за њих нема довољно разумевања, у преводу – пара. Што је углавном тачно: према неким проценама, рецимо, само град Беч више новца даје за културу него цела Србија, а Аустрија као држава готово четири пута више издваја за културу него за полицију и војску (код нас је разлика још већа – у обрнутом смеру). Они су одавно схватили дубљи смисао Његошеве мудрости (што ми тек сад учимо), да битку за углед домовине не бије „свијетло оружје” већ „срце у јунака” који је представљају у очима света.

-------------------------------------------------------------------------------

Фестивали, сајмови, изложбе…

Град Београд је, према евиденцији Секретаријата за културу, оснивач 36 установа културе, два јавна предузећа (Сава центар и Београдска тврђава) и 11 манифестација културе, и то су:

1. Октобарски салон визуелних уметности (октобар) од 1960.

2. БЕЛЕФ – Београдски летњи фестивал (јули) од 2004.

3. Београдски џез фестивал (октобар/новембар) од 1971.

4. БЕМУС – Београдске музичке свечаности (октобар) од 1969.

5. Међународно такмичење музичке омладине (март) од 1969.

6. Међународни сусрети деце „Радост Европе” (октобар) од 1969.

7. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма (март) од 1959 (у претходних шест година одржавао се у Пули)

8. БИТЕФ – Београдски интернационални театарски фестивал (септембар) од 1967.

9. Београдски сајам књига (октобар) од 1956.

10. ФЕСТ – Међународни филмски фестивал (фебруар) од 1972.

11. СОФЕСТ – Филмски фестивал у Сопоту (јули) од 1971.

Српски лењир

Независно од државних институција, и већ извиканих фестивала као што су Егзит или Сабор у Гучи, невладине организације и удружења грађана у Србији покренули су последњих година низ нових међународних културних манифестација, међу којима су неке стекле изузетан углед, на пример Гитар арт фестивал од 2000. или Београдски фестивал игре од 2003. године.

Необично је што, иако је 60 одсто свих културних активности у земљи резултат ангажовања невладиног сектора, њему припадне свега око пет одсто буџетских средстава намењених култури!

--------------------------------------------------------------

Гости и домаћини

За повезивање домаћих и страних писаца, сликара, вајара, позоришних, филмских и уметника фотографије, виртуоза плеса и музике, мајстора финих заната и осталих посленика културе, као и за укључивање наших талената у актуелне светске трендове, једнако је важно учешће и на великим и на малим фестивалима и такмичењима, конференцијама, редовним сусретима и повременим семинарима – онима које организујемо или на којима гостујемо.

Такви су, рецимо, филмски и музички фестивал „Кустендорф” на Мокрој Гори, који је прошле године (трећи по реду) посетио чувени амерички глумац Џони Деп, па Међународни позоришни фестивал малих сцена „ЈоакимИнтерФест” у Крагујевцу, Међународни фестивал класичне музике „CosArt” одржан лане у Александровцу, Међународни позоришни амбијентални филмски фестивал „Тврђава театар” у Смедереву, Смотра археолошког филма у Народном музеју Србије или Дани европске културне баштине, који су прошлог септембра обележени у Зајечару, а идућег месеца ће домаћин централне прославе бити Сремски Карловци.

Тема јубиларних, десетих по реду, Дана европске баштине у Србији (које, иначе, државе чланице Савета Европе обележавају од 1984. године са идејом да тако подрже очување заједничког европског наслеђа, али и културног идентитета сваког појединог народа) биће „Ризница наслеђа Европе”. У припреми програма ће, поред града домаћина, учествовати и Галерија Матице српске, Покрајински завод за заштиту споменика културе и Музеј града Новог Сада. Министар културе Предраг Марковић је најавио да ће том приликом бити покренута иницијатива да Сремски Карловци добију статус града.

------------------------------------------------------------------------- 

На листи Унеска

Историјско наслеђе Србије које се већ налази на Листи светске културне башине Унеска, као и споменици и нематеријална добра тек предложена да се у њу уврсте, захтевају посебну бригу државе и стручњака. На листи су манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима (целина укључује и цркву Светог Петра и Павла у Старом Расу), манастир Ђурђеви ступови код Новог Пазара, четири споменика на Косову и Метохији под заједничким називом Средњовековни споменици на Косову (манастири Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница, и црква Богородице Љевишке у Призрену, који су од 2006. и на Унесковој листи светске баштине у опасности), као и Галеријева палата у Ромулијани, археолошки локалитет Гамзиград. Кандидати за листу су ископине Царичиног града код Ниша, манастир Манасија, град Бач са околином, Рајачке пимнице и Смедеревска тврђава.

Потоња је, иначе, већ део пројекта „Тврђаве на Дунаву”, који је покренут прошле године у сарадњи са регионалним програмом Унеска за културно наслеђе југоисточне Европе, а требало би да повеже у јединствену целину локалне заједнице са старим утврђењима на Дунаву у Србији (Бач, Нови Сад, Београд, Смедерево, Голубац, Велико Градиште и Кладово) а затим и тврђавама у другим земљама, саграђеним уз највећу европску реку.

Бициклистички „дунавски пут” кроз Србију већ је довео многе младе љубитеље овог спорта у наше крајеве, проносећи даље глас о лепим пределима, љубазним домаћинима и доброј забави, и придружујући се туристичкој знаменитости названој „Пут римских царева” (који повезује археолошке локалитете и музеје у Пожаревцу, Великом Градишту, Голупцу, Мајданпеку, Кладову, Неготину, Зајечару, Књажевцу, Сврљигу и Нишу, а у плану је да се надовеже на истоимени пут у Румунији и Бугарској).