Загонетни сат још откуцава

Необичан зидни сат од слонове кости, чију реплику је 1985. године у Горњој Аустрији набавио Миодраг – Миша Тасић прво је био загонетка за њега самог а онда и многе друге које је питао знају ли каква су скривена значења онога што се на њему види.

– Сат је рађен у барокном стилу, простор око бројчаника је подељен на шест делова и сваки сегмент је прича за себе, са мноштвом детаља. Ту су и слонови, анђели, јелени, робови... а све подсећа на сцене у којима они имају неку улогу – описује Тасић, додајући да у каталогу који је добио уз сат пише да први спољни сегмент значи љубав, други је чедност, трећи слава, четврти време, пети смрт, а шести вечност.

– Ти спољни кругови су повезани са оним унутрашњим, али то би требало још растумачити. Поред римских бројева који су такорећи једини читљиви, у ужем прстену су и хороскопски знаци, али и неки други симболи. Сат има и свој каталошки број у једном уметничком часопису – наглашава наш саговорник, претпостављајући да се ради о уметничком предмету.

Једна од претпоставки је да је сат рађен чак 25 година, будући да се помињу 1650. и 1675. година. По начину рада, један од оних стручњака које је колекционар питао за мишљење, мисли да је ово барокно дело могао исклесати немачки или холандски уметник.

(/slika2)Необична прича око сата је почела да се „плете” када је Тасић, сада пензионер, заљубљеник у уметничку фотографију која је била и његово професионално опредељење, боравећи код пријатеља у Аустрији дошао до сата. Сатни механизам је набавио у Швајцарској и за све ове године ради беспрекорно, истиче Миодраг Тасић.

– Колико ми је познато у Србији постоје још две овакве копије. На једном месту сам нашао тумачење по коме је аутор вероватно био инспирисан симболичним виђењем дела Франческа Петрарке, зачетника хуманизма, али ми је то сумњива претпоставка, јер је он живео пре више од триста година – каже Тасић. – За мене је остала и тајна ко га је и за кога наручио. Волео бих да знам и да ли је овај необични, китњасти сат био само инструмент за мерење времена или поклон са посебним мотивом.

Чика Миша, како га многи ословљавају и знају је и дугогодишњи члан Друштва пријатеља Хиландара. Зато му је у колекцији врло значајна једна реликвија – крст са Хиландара.

– Крст за часну трпезу, стар више од три века, нађен је случајно, поломљен, у фиоци стола на Хиландару. Био је израђен од дрвета. Мој пријатељ такође члан Друштва га је однео у Беч на рестаурацију. Направљена је копија, а онда је оригинал враћен на Хиландар. На њему је изрезбарена Света Гора, лик Светог Симеона, двоглави орао... Слова су исписана ћириличним писмом. На жалост оригинални крст је у зору 4. марта 2004. године, изгорео у катастрофалном пожару, тако да је остала само ова реплика која је требало да послужи као поклон – истиче Тасић.

На Мишином радном столу осликан камен.

– Био сам на Хиландару. Једно јутро погледам кроз прозор, зора тек зарудила, а један монах се удубио у неки посао. Сиђем до њега, а он слика икону на камену који је нашао на пристаништу Свете Горе. Е, то је ова икона светог Николе – показује нам.

Миша каже да му предмети које је годинама прикупљао са разних страна разгаљују душу и улепшавају дане.