Шешељ: Никада са Тадићем и Коштуницом
Последња политичка жеља председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља, који већ 23 дана штрајкује глађу у Схевенингену, јесте да српски радикали не одустану од чврсте националне идеологије и концепта велике Србије, да се оштро супротставе свим покушајима да се Србија укључи у Северноатлантски пакт и Европску унију и да никада не улазе у било какву коалицију са Тадићем, Коштуницом и сличнима…
Лидер радикала је у свом политичком и личном тестаменту, који је на јучерашњој конференцији за новинаре по његовој жељи прочитао адвокат Зоран Красић, руководству странке оставио у аманет да се "бори за ослобођење Републике Српске и Републике Српске Крајине". Да никада не прихвати отцепљење Косова и Метохије од Србије и да потпомаже српске политичке партије у Црној Гори "како би се Црна Гора се вратила српству".
Од својих политичких следбеника Шешељ тражи да буду упорни у русофилству и залагању за што већу интеграцију Србије са Русијом и источнословенским и православним земљама. Да воде политику искреног пријатељства са Кином, Индијом, арапским, афричким и латиноамеричким државама које се супротстављају америчкој хегемонији и доминацији.
Својим партијским колегама ипак је поручио да највише на свету чувају страначко јединство и да не дозволе да их ико споља поцепа и подели.
Из личног тестамента Красић је јуче обелоданио да Шешељ жели да његова целокупна лична библиотека припадне једном од његових синова који покаже интересовање за друштвене науке.
У случају његове смрти Шешељ је поручио да треба да буде сахрањен у Батајници, у породичној гробници где је сахрањен и његов његов отац, да опело треба да обаве локални свештеници, али и да би он желео, ако може, да му на сахрану дође владика милешевски господин Филарет.
На крају сахране Шешељ хоће да му се отпева неколико песама међу којим су и: "Има један кућерак у Срему" и "Спремте се, спремте".
Шешељ се јуче око поднева јавио у странку. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре рекла Гордана Поп-Лазић, високи функционер СРС, он је физички исцрпљен. Из кревета устаје само да оде до купатила. Има проблема са бубрезима и астмом, али је "духовно чврст и да је решен да иде до краја".
Она је казала да је лекарски тим, који је формиран на иницијативу Комитета за одбрану права на живот Војислава Шешеља, а у којем се поред др Момчила Баића из Србије налази и др Андреј Харкин са московске клинике "Бакуљев" и француски токсиколог др Патрик Барио требало у уторак, 5. новембра, да посети Шешеља у Хашком трибуналу да би оценио његово здравствено стање .
Поп-Лазићева је на нагласила да је тим лекара формиран уз Шешељев пристанак и уз пристанак СРС, а не на иницијативу Хашког трибунала, како су то, према њеним речима, поједини медији пренели.
Шешељ је прекјуче одбио и да прими медицинске стручњаке Међународног црвеног крста. А, Поп-Лазићева каже да ће Шешељ од штрајка глађу одустати једино уколико му Хашки трибунал испуни све захтеве.
Као што је познато, лидер радикала је забранио да га ако изгуби свест вештачки хране. Међутим, како је јуче пренео Танјуг, уколико Шешељ упадне у кризу, пошто се његово стање озбиљно погоршало, представници Хашког трибунала ће прекршити принципе Међународне медицинске асоцијације која се противи насилној исхрани штрајкача глађу и примени било ког медицинског третмана који штрајкач одбија.
Њихова процена да то што Шешељ активно учествује у комуникацији са судијама, својим правним саветницима и, посредно, јавним мњењем, показује да он не жели да умре, што је, за њих, довољна основа да му дају медицински третман или подвргну вештачкој исхрани.
На тај начин ће ипак да прекрше принципе изнесене у декларацијама Међународне медицинске асоцијације, на које се позива и сам Шешељ у писму упућеном председнику Хашког трибунала 24. новембра.
У Токијској декларацији ове организације из 1975. забрањује се насилна исхрана штрајкача глађу, а у Малтешкој декларацији из 1991. изричито се забрањује да се над штрајкачем глађу насилно примењује било који медицински третман који штрајкач одбија.
Декларације Светске медицинске асоцијације налажу да се лекар увек стави на страну пацијента, чак и у случајевима када постоји притисак на њих.
Лекар не сме да прекине штрајк глађу уколико то пацијент не жели – не сме чак ни да га убеђује да то уради, већ само да га обавести о последицама одбијања да се храни.
Малтешка декларација нарочито истиче моралну дилему пред којом се лекари налазе суочени са пацијентом који штрајкује глађу. "Ради се о конфликтним вредностима – морална обавеза доктора је да спасава животе и ради у најбољем интересу својих пацијената, али, исто тако, и да поштује аутономију коју пацијент има као личност", стоји у овом документу.
Дилема је најизраженија када пацијент падне у кому и налази се на самрти, а претходно је издао јасне инструкције да не жели помоћ. "Коначна одлука о интервенцији или неинтервенцији треба да буде остављена доктору без уплитања треће стране", наводи се у Малтешкој декларацији.
Таква могућност – да лекар ипак интервенише, предвиђена је у случају када се процени да штрајкач глађу више није у стању да доноси рационалне закључке или када падне у кому. "Доктор је слободан да донесе одлуку у име пацијента да примени третман који налази да је у његовом најбољем интересу, увек се позивајући на процену коју је направио пратећи га током штрајка глађу", наводи се у Малтешкој декларацији.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


