Ниједну псовку нисам написала у афекту

Имам велики интимни проблем. Никад ми нико није објаснио зашто је псовка употреба речи које означавају полне органе и радње или спој тих истих речи са богом, свецима, мајком, ређе оцем, каже хрватска књижевница Ведрана Рудан која је бритким пером и експлицитним језиком добила похвале публике на целом Балкану, али и осуду критике која јој замера огроман број псовки.

Ауторка књига „Ухо, грло, нож”, „Љубав на последњи поглед”, „Црнци у Фиренци”, „Кад је жена курва, кад је мушкарац педер”, „Страх од плетења” и „Дабогда те мајка родила” користи подједнако сочне вулгаризме како у литератури тако и у јавним наступима. Није се либила да опсује било кога или било шта без обзира на то да ли гостује у емисији „Недељом у два” на ХРТ-у или пише колумну за „Национал”, одакле је недавно добила отказ због погрда упућених на рачун папе и његове посете Хрватској.

Критичари су је сасекли небројано пута управо због честе употребе псовки и вулгаризама којима не виде место у књижевности или јавном говору. Са друге стране, управо је због тога што нема длаке на језику и што говори оно што други само мисле редовно чита и прати армија ватрених обожавалаца. Они истичу да Ведрана Рудан не псује зато што не зна како да се другачије изрази, већ да то чини како би шокирала малограђане.

– „Псовка” је по „Анићу”, а то је Речник хрватског језика, гневно упућивање „непристојних речи” некоме кога желитеизвргнути руглу. Како ће за мене називи полних органа увек и довека бити само ознаке за полне органе, ја у приватном животу „не псујем” јер мислим да ти изрази моје истинске непријатеље не могу извргнути руглу ни изразити мој бес.

Значи, приватно уопште не псујете?

Псујем на сасвим другачији начин, много опакији и увредљивији. Зато у приватном животу испада да сам фина госпођа, али они које не волим знају да то нисам. Да будем сасвим јасна, у приватном животу псујем онако како то раде госпође које у себи имају убојиту количину мржње, цинизма, злоће и финоће.

Да ли је употреба псовки у Вашим књигама и јавним наступима увек осмишљена?

Сваки мој јавни наступ је осмишљен и добро припремљен, ниједна књига није написана у афекту. Једна сам од најконтролисанијих особа које не познајете.

Који ефекат желите да изазовете?

Својим наступима, текстовима, књигама желим само једно: да људима продам своје идеје и ставове. Ако ће то до њих доћи брже, а показало се да хоће, тако што моји јунаци често и страствено псују, куд ћеш веће среће.

Када је то сврсисходно, а када не?

Оно што ви називате „псовком” је сврсисходно ако желите да понизите некога за кога сте сигурни да је слабији од вас, а не желите да се с њим упустите у прави окршај. У борби за идеју или неку корист много је сврсисходнији пиштољ, нож, зоља, беспилотна летелица, бомбе са осиромашеним уранијумом...

Псовке су израз немоћи. Псују они који проблем не могу решити па им је трпање Мајке божје у полни однос са неким по њиховом избору једини начин да се мало опусте.

Шта кажете на критику да такви изрази осиромашују језик?

Моћни људи попут власника страних банака које краду у Хрватској и Србији сигурно ретко псују, зашто би кад у животу немају проблема. Не псују ни они на челу мултинационалних компанија. Читав свет имају у својим шапама. Некад се у Хрватској говорило да пуше и псују само Срби и лучки радници. Данас када у Хрватској нема ни Срба ни лучких радника псују само Хрвати који имају кредите свих врста и деца у вртићу која једино тако могу на себе да скрену пажњу тете која их чува. Не знам да ли знате да у нашим вртићима једна тета брине о тридесеторо дечице. Прво од њих које је пошаље у п... материну добиће јогурт.

Ј. Стевановић