Змај на кожи

Тетоважа је у модерно доба популарна готово исто као и пре више хиљада година. Додуше, модерна технологија донела је разне могућности тетовирања, од оног што траје неколико недеља или месеци, па до трајног "маркирања" коже. Сама реч "тату" потекла је из тахићанског језика и у буквалном преводу значи "обележити нешто". Иначе, тетовирање је било познато Азијатима већ неколико хиљада година, а прве тетоваже, како се претпоставља, настале су у древној Кини. Мотиви сликања били су најчешће натприродна бића, обично змајеви и аждаје, а знатно касније овај облик украшавања коже постао је изузетно популаран код морнара широм света који су најчешће на себи носили истетовирано име девојке и срце прободено стрелом.

Тетовирање су вековима обављали мајстори који су вештину сликања на кожи научили од својих родитеља или дедова. Игле и мастило били су њихов основни алат, а циљ им је био да се мастило унесе у што дубљи слој коже, како би цртеж остао трајан. Љубитељи "татуа" изгледа никада нису марили за бол који им је при сликању наношен. Такође, мало ко је мислио на последице, с обзиром на то да је тетовирање обично обављано у нехигијенским условима. Због жеље за осликаним деловима тела људи су понекад остајали без удова који су морали да буду ампутирани због насталих инфекција, а у историји медицине остали су забележени и случајеви са фаталним исходом.

Ипак, чињеница да се тетовирање често обављало у крајње лошим условима није током векова пољуљало човекову жељу да украшава тело мастилом. У 18. и 19. веку у Великој Британији и Француској "тату" је био симбол престижа и припадници високе класе су се просто утркивали у броју слика на кожи. Краљ Едвард Седми послао је чак своје синове у Јапан да би им чувени мајстор "татуа" насликао змајеве на рукама, а затим су двојица младих војвода отишла и у Јерусалим да би их истетовирао исти човек који је њиховом оцу украсио кожу сликама две деценије раније.

Да је популарност тетовирања током векова била огромна говори и податак да је 1891. године Самјуел О′ Рејли конструисао електричну "тату" машину користећи искуства Томаса Едисона који је, додуше не претерано успешно, раније такође направио уређај за тетовирање.

Ова машина састојала се од низа игала које су непрестано биле пуњене мастилом. Електрични мотор покретао је игле које су се забадале наизменично у кожу а у једном минуту ова машина је могла да достигне и до 3.000 убода. Свака игла приликом пробадања коже испуштала је кап-две мастила и на тај начин стварала се слика на кожи која је постојала док год је њен власник био жив.