Векна као килограм бута

Изрека да је неко на хлебу и води требало би под хитно да се допуни, помислио би свако ко погледа цене на рафовима супермаркета и у пекарама. Јер, ценовници нам откривају да то више не мора да буде знак оскудице.

У понуди највећих трговинских ланаца су десетине врста ове намирнице, а поједине су скупље чак и од меса! И то не од пилетине или јефтиних прерађевина, већ и од свињског бута.

Најјефтинија је, традиционално, векна „саве”, чију је цену држава поново прописала и сада износи 45,97 динара. Али, ту су и интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, са сунцокретом, маслинама или парадајзом, посни, дијет, нордијски, руски, сендвич, кукурузни, породични, погаче, тост, упаковани продужене трајности, без брашна...

Најјефтиније векне ових врста коштају педесетак динара, али ту су и она најмања, али најскупља паковања. Један од најскупљих је такозвани обогаћени, који у супермаркетима кошта 104 динара за паковање од 300 грама. Али, већ годинама прво место држи „пур-пур” хлеб – 350 грама кошта 169 динара. То значи да би за килограм ваљало издвојити око 480 динара! Цена свињског бута је, поређења ради, ових дана у супермаркетима око 450 динара. Јасно је, стога, зашто трговци кажу да је куповина скупих врста на нивоу статистичке грешке у поређењу с белим хлебом.

Продавци и пекари објашњавају и да годинама опстаје правило – избор векне диктира дубина новчаника. То потврђују и њихови извештаји. Највише се траже најјефтиније векне. Бели хлеб „сава” заврши у 80 до 90 одсто корпи потрошача, а преосталих 10 или 20 отпада на све друге.
– Људи највише купују најјефтиније векне. У време беспарице то је логично. Према мојим подацима, у урбаним градским срединама белу векну, типа „саве”, купује нешто више од 80 одсто потрошача, док у мањим местима учешће белог, обичног хлеба прелази и 95 одсто – објаснио је Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.
То потврђују и водећи трговци.

– Увек је било тако. На бели хлеб отпада барем 80 одсто промета. Потрошачи споро прихватају друге врсте – идентичан је коментар је из већине трговинских ланаца.

Чини се тако да је тренд који је почео пре неколико година посустао. Тада су многи почели да,што због здравља, што због помодарства, пазаре нове врсте векни. Али, криза и беспарица сада су пресекле благи тренд раста њихове продаје.

Нутриционисти, већ стандардно, препоручују све сем белог хлеба.

– Бели хлеб није нездрав, али је нутритивно веома сиромашан будући да садржи само скроб. Препоручујем ражани или интегрални јер су богатији витаминима и протеинима. Они који стално конзумирају специјалне врсте, требало би да их комбинују. Неколико дана кукурузни, па јечмени, па ражани и тако укруг – саветује Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”, додајући да је заблуда да је дијетални хлеб потпуно некалоричан.

– Сваки хлеб гоји. Разлика је у томе који је нутритивно квалитетан, а који нас само затрпава скробом – закључује Тодоровићева.

С. Деспотовић