Потерница за бившим власницима

Краљево – Нема стручних анализа које би објасниле како је краљевачка привреда у последње две деценије доживела суноврат, али се прст најчешће упире у неуспеле приватизације. Од укупно 25 приватизованих предузећа мало је оних која данас раде, а у овдашњој Привредној комори једва су се сетили два која, пошто су добила власника, успешно послују. Остала су затворена, претворена у складишта или су на издисају. Стога је, према подацима Самосталног синдиката, од 2003. године, када је приватизација овде почела, без посла остало око 15.000 људи. Многи у међувремену нису нашли друго запослење, тако да их је на списку овдашње филијале Националне службе запошљавања око 18.000, што даје стопу незапослености од 26 процената.

Невоље су, ипак, почеле када јепала краљевачка тешка индустрија – „Магнохром“, Фабрика вагона, а потом и дрвни комбинат „Јасен’’. Затим су, после продаје, нестала велика трговинска предузећа „Пољопромет“„Стотекс“, распродат је и готовоугашени „Папирпромет“, а остале су само зидине од некадашњег предузећа „Слово“... Уговоре о продаји, због неиспуњених обавеза, Агенција за приватизацију раскинула је са купцима: „Магнохрома“, Фабрике вагона, Угоститељског предузећа „Србија“, „Керамике“, „Пољопромета“, „Гибњаре“… Нови купац пронађен је само за УТРО „Србију“, док је имовина осталих под паском Акцијског фонда. Неке фабрике уопште не раде, а „Магнохрома“ и Фабрике вагона, уз помоћ Владе Србије, само делимично.

На несрећу, неколико бивших власника, попут индијске компаније „Глобал стил“ која је купила „Магнохром“ или аустријске „Стирије“ у „Гибњари“, оставили су вишеструко увећане дугове. А пословање наведених власника у „Магнохрому“ сводило се на пустошење погона уз смањивање броја радника. Сечене су и на отпад продаване и ротационе пећи, а једна се, неким чудом, нашла на Космету.

Помпезно најављивана продаја „Магнохрома“ погубно се окончала. Данас „Магнохром“, чекајући новог партнера, једва даје знаке живота, а власници компаније „Глобал стил“, који су га упропастили, су незнано далеко да би их стигла потерница истражног судије Окружног суда у Краљеву. Против домаћих актера ове продаје и „газдовања“, у више предмета, како смо сазнали у Основном тужилаштву, води се истрага.

Према полицијским налазима и кривичној пријави, коју је МУП одавно упутио Окружном јавном тужилаштву, за разне малверзације осумњичени су:Џевад Паша (53) из Пакистана, директор индијске компаније,, Глобал стил холдинг лимитид“, Џаганадам Гунтупалиј (63), тадашњег председника Управног одбора „Магнохрома“, Дилип Горват (45) тада одговорни руководилац у „Магнохрому“ и Дербашиш Гангули (41), такође један од менаџера. Сви су осумњичени за злоупотребу службеног положаја у процесу приватизације фабрике. Они су „Магнохром“ купили јефтино, без иједног евра из сопственог џепа. На дан склапања купопродајног уговора, 21. јула 2006. године, обавили су два „посла“. Најпре су у „Хипо алпе адрија“ банци подигли око милион евра кредита, представљајући се као одговорни руководиоци и делимични власници „Глобал стила“, ау залог су дали 45 процената вредности „Магнохромове“ имовине. Гарантовали су повратак кредита, имовином чији још власници нису ни били. То су постали тек када су новац добијен од банке уплатили на рачун продавца, односно Агенције за приватизацију. Према подацима који су из „Магнохрома“ достављени истражним органима, када су постали власници краљевачке фабрике, уместо ватросталних опека су „извозили“ новац. До сада је утврђено да су покрали око 1, 7 милиона евра.

Преко рачуна на Маршалским Острвима, наводно за репроматеријал, углавном руду, уплаћивали су аванс кредитима банака из Србије, а хипотекарном гаранцијом „Магнохрома“, односно фирме „Магно инвест“, коју су као „кћерку фирму“ у међувремену основали. Тако су крајем октобра 2006. године од фирме „Уникор стил“ из Дубаија наручили руду магнезит и авансно платили 381.038 евра, а нешто касније од сингапурске фирме „Имекс соо лтд“ унапред је плаћена слична наруџбина у износу од 701.700 евра.

Наводно, репроматеријал је наручен и од сингапурске фирме „Трансви стил трејд“, којој је унапред плаћено око 600 хиљада евра. Ове наруџбине никада нису стигле у краљевачку фабрику, а планом производње тај репроматеријал није био ни потребан. Новац није враћен, али је готово целокупна имовина „Магнохрома“, односно зграде, погони и радионице тада стављена под хипотеку.

После раскида купопродајног уговора, пре две године, Индуси су напустили Србију, али су овде они који су им овакву куповину и пословање омогућили.

Мирољуб Дугалић