Билер у улози Тачијевог цариника

Косовска Митровица – Готово три недеље откако на северу КиМ траје криза, изазвана покушајем специјалних јединица Росу да заузму административне прелазе Брњак и Јариње, начелник Косовскомитровачког управног округа Раденко Недељковић обавља и функцију шефа кризног штаба за четири општине у овом делу покрајине. Са Србима је даноноћно био на барикадама, а у првих 48 сати, каже, ока није склопио. Недељковић је био и део преговарачког српског тима у мучном и исцрпљујућем дијалогу са Ерхардом Билером, главнокомандујућим Кфора, у којем су успели да постигну привремени споразум како би се решила новонастала ситуација.

Раденко Недељковић је по образовању дипломирани економиста. Некада на високој функцији у МУП-у Србије са седиштем у Косовској Митровици, сада је на месту начелника округа с канцеларијом у Бошњачкој махали. На 20 метара од његовог седишта вијоре заставе са амблемима ОВК и САД и где, како сам прича, често види како шетају муџахедини из огранка „Абу Бекир Садик“ чија је централа у јужном делу Косовске Митровице. Шеф кризног штаба је опрезан када је питању непосредна будућност и ни најмање не одбацује могућност да Албанци, потпомогнути западним силама, још једном покушају да окупирају север Косова. Али је такође уверен да ће држава Србија стати у одбрану свог народа.

Које су гаранције да ће се привремени споразум с Кфором примењивати, када се у минулом периоду показало да су и документи попут Кумановског споразума или Резолуције 1244 СБ грубо кршени мимо свих међународноправних норми?

Поучени примером из прошлости сасвим је нормално да с много обазривости пратимо имплементацију овог привременог споразума јер, као што кажете, Резолуција 1244 се и сада стално флагрантно крши.

Имајући у виду поједине тачке договора стиче се утисак да сте само аминовали папир који вам је прослеђен од Хашима Тачија?

Овим договором, за који сви знамо да има много мањкавости, у тих 10 дана преговора и врло мучних сусрета са Ерхардом Билером, циљ нам је био само да стабилизујемо стање на терену, да сачувамо животе Срба који су били на барикадама и који су се ставили у одбрану севера Косова. Нисмо аминовали Тачијеве захтеве, али понављам у тим данима то је било једино могуће и веровали смо једина могућа опција.

Како бисте одагнали нагађања, колико верзија споразума има? У поседу сам документа без парафа и печата, идентичног оном који је Приштина објавила. Стога и не чуди да Тачи изјављује да је ово његова историјска победа после Декларације о независности.

Имамо две верзије споразума. На првом састанку у бази „Нотин хил“ код Лепосавића, којем сам поред Борка Стефановића и Горана Богдановића и ја присуствовао, командант Кфора нам је казао да има овлашћења свих међународних институција да преговара с нама и постигне договор како би се ситуација која је била на ивици рата решила. Усагласили смо се 3. августа да на Брњаку и Јарињу буде Кфор, а у Брњаку припадници полиције који су радили на дан 25. јула, с тим да буду укључена још тројица полицајаца из редова албанске националности. Договорили смо се и да роба до 3,5 тоне без проблема пролази на административним прелазима, а сваки товар веће тежине од назначене уз потврду коју би издавало Министарство за Косово и Метохију.

После састанка Билер издаје саопштење да је постигнут договор. Већ наредног дана на нашем поновном састанку, који је као и претходни био јако тежак и исцрпан и трајао четири сата, Билер је казао да онај договор не важи. Нашли смо се у чуду и тек на наше велико инсистирање и неколико консултација договорено је ново виђење 5. августа када је споразум и усаглашен.

Како сте се одлучили да лимитирате промет робе на баш 3,5 тоне? Што нисте заокружили на 4,5 или више. Да ли сте се руководили неким важећим стандардима?

То је била Билерова идеја.

Али, очигледно да је Билер те 3,5 тоне схватио као промет „хуманитарне пошиљке“ па по слободној процени пушта или не камионе из централне Србије на Космет. Шта предузимате?

Кфор се од почетка ставио у службу самопроглашене државе Косова, а Билер у улогу Тачијевог цариника. Осим што не дозвољава пролаз ни те такозване хуманитарне пошиљке, он сада, мимо споразума, шаље Албанце, додатне снаге, у Ибарски Колашин и они несметано обилазе не само прелаз већ су виђени и по врлетима Мокре горе. А договор је био: 28 српских полицајаца и три Албанца.

Шта даље?

Ми пажљиво пратимо имплементацију договора, који очигледно озбиљно угрожава живот људи на северу. Већ се осећа несташица основних животних намирница, привреди прети потпуни колапс, а и оно мало фирми које овде послују планирају да ставе катанац на фабричке погоне. Уколико се у наредном периоду настави са оваквим активностима Кфора, бићемо принуђени да поново поставимо барикаде на истим путним правцима, али и у делу где проценимо да су неопходне.

Министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервеле је управо завршио посету Космету, долази и канцеларка Ангела Меркел у Београд, а уместо Ерхарда Билера такође долази Немац на чело Кфора. Како тумачите овако велико интересовање немачких дипломата али и војних кадрова за овај простор?

Очекујем само истину и поштовање реалног стања на терену. Уосталом, ако Албанци нису желели да живе у Републици Србији, и због тога нису сносили никакве санкције, зашто бисмо ми, Срби, били санкционисани. Што се тиче Билера он је од првог дана био пристрастан, наклоњен Албанцима, па је чак мени на једном састанку казао да у Призрену цветају руже, а да је на северу Косова хаос.

Да ли та изјава има упориште због његове емотивне повезаности с Призреном?

Оно што сам прочитао у штампи очигледно да љубав надвладава професионалност једног генерала.

Срби оправдано страхују, као што сте и ви рекли, од новог напада из Приштине. Шта Срби на северу Косова могу да учине?

Из последњих догађаја на северу КиМ сви треба да извуку поуку и Приштина и међународна заједница, а то је да се Косово не може силом интегрисати у институције Приштине, уколико се пружи шанса дијалогу. Уколико до насиља и употребе силе дође држава Србија ће стати уз нас.

Мислите на исти начин као 17. марта и 2004. када је 4.000 Срба протерано из 38 градова и села 38 и када је више од сто цркава и манастира запаљено и уништено?

Држава Србија је спремна да свим расположивим средствима одбраним српски и неалбански народ на северу Косова.

На састанку код председника Србије Бориса Тадића изгледало је да је постигнута сагласност међу челницима четири српске општине. Како је дошло до нејединства на заједничкој седници скупштина општина четири општине која је због тога и отказана?

Председник Тадић нам је дао пуну подршку у очувању мира, стабилности и јединства и чврсте гаранције да државни врх пажљиво прати развој ситуације на северу. Само су нагађања да Срби на северу нису јединствени, јер су у одбрани националног интереса сва политичка мимоилажења и страначке несугласице пали у воду.

Колико има истине у појединим изјавама да ће Београд Косово, ипак „пустити низ воду“?

Ниједног момента такве констатације нису оправдане јер, понављам, држави врх на челу с Борисом Тадићем прати ситуацију и у зависности од исхода на терену предузима и предузимаће мере а све у заштити својих држављана. Београд свих ових година улаже и улагаће у српске средине на Космету, у инфраструктуру у институције које раде по програму Републике Србије и које функционишу у оквиру система српске државе, а верујем да ће дијалог у септембру разрешити многе наше проблем и да ћемо се окренути колико-толико мирном свакодневном животу.

Биљана Радомировић

-------------------------------------------------------

Тражимо -плаве шлемове

Поново тражите да вас заштити Унмик. Зашто када сте их 10 година кривили да су на страни Албанаца?

Била је то неоперативна, јако гломазна мисија, али у овом тренутку нама су они једино оружје. Захтеваћемо да стриктно поштују Резолуцију 1244, јер се Еулекс показао као недорастао ситуацији. Ставили су се у службу Приштине. Сматрам да из ове ситуације најбезболније можемо да изађемо ако се Унмик врати у пуном капацитету. Тражићемо да на северу Косова буду распоређени плави шлемови на линији разграничења Срба и Албанаца. Овај предлог сам предложио и новом шефу Унмика.