Сојка птица долетела у Гучу

Гуча – У једном сокаку Гуче, одевен у везену кошуљу и свилени фермен, Алан Дирандје (43) стрпљиво је на преподневној припеци чекао да почне свечана парада свих учесника 51. Сабора трубача. Он је, може бити, са завршеним конзерваторијумом и местом бубњара у филхармонији милионског Нанта, најшколованији музичар међу учесницима овог трубачког првенства, али је из џепа извадио 500 евра и купио авионску карту да би први пут видео Гучу и такмичио се овде.

– Од 11 чланова нашег оркестра десеторица су завршила конзерваторијуме а само моја супруга Вероника, која свира баритон, није професионални музичар већ предаје енглески језик на високој школи у Нанту – каже за „Политику” Ерве Дубоа (44), вођа капеле „Ле спектр д’Отокар” из француског велеграда на Атлантику.

Ерве и његова супруга, као и прва труба оркестра, Белорус пореклом, Михаел Пасечник, такође са својом лепшом половином, допутовали су колима у 2.500 километара удаљену драгачевску варошицу. Остали – осморица музичара –узели су авионски превоз о свом трошку и овде стигли дан раније него што су очекивани.

Увежбали су две нумере за данашње Међународно такмичење трубачких оркестара на 51. Сабору – нашу арију „Запевала сојка птица” и стари француски хит „Милорд” којим је свет освојила чувена шансоњерка Едит Пјаф, певушећи баладу о девојци која подиже разочараног драгана. Како се професорка енглеског сналази у музичком свету?

– Добро. Мој муж предаје на конзерваторијуму и диригује оркестром од 60 музичара у Нанту, па ми је помагао током припрема. У три последња месеца сваког дана устајала сам сат раније него уобичајено и, уз помоћ Ервеа, вежбала вашу песму.

Французи су један од осам страних оркестара који су, уз два српска, учествовали на реченом међународном такмичењу трубачких капела које је у Гучи ове године приређен други пут заредом. Почетак надметања на главној позорници Сабора био је у 15.00 сати, и тиме је завршен такмичарски део ове приредбе у којем је учествовало 45 састава или укупно 450 трубача и бубњара.

Који је сплет околности повео Французе на ову даљину?

– Прошле године био сам први пут у Гучи, привучен причом пријатеља, и био сам фасциниран чињеницом да нешто овако постоји. Вратио сам се у Нант и рекао колегама да се спреме за 51. Сабор, али нисам умео француским речима да им објасним шта је Гуча. На крају сам им рекао: то не може да се преприча, морате да видите – каже Ерве Дубоа.

Професори на конзерваторијумима и врхунски музичари из Нанта запрепашћени су, поред тога, чињеницом да српски трубачи сатима свирају, надахнуто и непоновљиво, без икаквих партитура.

„Где су вам ноте”, питао је добродушно Ерве једног тамнопутог трубача с југа Србије а овај се, уместо одговора, само чукнуо савијеним кажипрстом по својој слепоочници.

Иза такмичења интернационалних трубачких снага, вероватно око 17.00 сати, уследиће концерт чувеног „Оркестра за свадбе и сахране”. Горан Бреговић ће ове године нанизати само три наступа на подручју СФРЈ, у Сплиту, Скопљу и Гучи, с тим што је већ одрадио посао на сплитском Тргу републике, 23. јула. Његов састав домаћини су најавили као „Оркестар за вјенчања и спроводе”, али је Сплићане оборио с ногу песмом која се, претпостављате, зове „Ђурђевдан”. Улазнице за његов сплитски концерт коштале су од 35 до 100 евра, а за данашњи наступ у Гучи нису ни штампане, јер сви сабораши улазе бесплатно а трошкове (30.000 евра) сносе спонзори.

У ноћи између ове суботе и недеље (13/14. августа) „Оркестар за свадбе и сахране” држи концерт у Будимпешти, на „Сигетфесту”, затим седа у комби и кроз ноћ путује ка Гучи. Бреговића је прошле среде телефоном пронашао продуцент Сабора Добривоје Марински и овај је поручио да тренутно седи на неком аеродрому, али не зна у ком европском граду.

– Зашто не купиш свој авион, лакше би ти било да путујеш – питао је Марински.

– Ти си мене заменио с неким богаташем – одговорио је музичар у шали.

Марински је, својевремено, телефоном нашао Бреговића такође на неком европском аеродрому и упитао га где да му упути новац од неког претходног концерта. Музичар је рекао: „Нека га код тебе, волим да ми дугујеш”.

– После неколико дана Бреговић ми је исто из белог света наредио да његових 10.000 евра дам калуђерици из једног српског манастира, по имену Сара, јер је сазнао да сестринство те богомоље нема са чим да презими. Толико о причама да је тврдица – каже Марински за наш лист.

Уочи Бреговићевог најновијег концерта у Љубљани, музичар је изненадио и Маринског иако га овај добро познаје.

– Уобичајена конференција за штампу пред тај наступ приређена је у Београду, тако што је 15 познатих словеначких новинара допутовало у наш главни град само тим поводом. Пре него што сам предложио да се конференција приреди у неком јавном простору, Бреговић ми је саопштио да ће их све примити у својој кући на Сењаку. Словенци нису могли да верују. А нисам ни ја кад ми је рекао да не долази обзир ручак у кафани, и отворио пећницу у својој кујни где је ставио два пилета и још неко месо на кромпириће. И рекао: „Овако је јефтиније, зар не”.

----------------------------------------------------------------

Звончићи, звончићи чавро пиштољчићи

Горан Бреговић је 1995. године на свом диску „Андерграунд” објавио и песму „Калашњиков” која се данас изводи свуда у свету и постала је, на неки начин, трубачка химна. Међутим, мало ко зна о чему говори текст те мелодије коју Бреговић пева на ромском језику. Чак ни сами музичари Роми, с којима смо разговарали на овом сабору, нису сигурни да су тачно превели сваку реч. Али, да покушамо. Иза ромског оригинала датог на латиници, јесте ћирилични превод који смо сачинили уз помоћ трубача Рома, Аце Новковића из Загужања код Сурдулице, Екрема Мамутовића и његовог оца Добривоје из Врања, и Мирослава Митровића Гарија, ромског координатора из Чачка:

„Cigani! Juriš!!!/ Bum, bum, bum, bum, bum, kuc, kuc, ej, ja/ Bum, bum, bum, bum, bum/ Kana hi naj (Када нема) kuc, kuc, ej, ja/ Devla (Боже!), Devla, Devla, mi džav te mange ando for? (Боже, да идем у град да тражим) / Jek bar kalašnjikov (Један велики калашњиков). / Kalašnjikov,/ Кalašnjikov,/ Kalašnjikov, kalašnjikov/ Eeeeeeh.../ Bum, bum, bum, bum, bum/ Dalakovac, Markovac, Mala Krsna, Lajkovac,/ Čaje, šužje, `ajde, hopaaaaa (Девојче лепо, `ајде, `опа...) /, Bum, bum, bum, bum, bum/ Vov del? ka čudel? (Он је луд, када баца...) / Vov del? ka čudel?/ Kana hi naj pala idir? (Он је луд када баца, када нема воље...) Zvončići, zvončići, čavro pištoljčići (Звончићи, звончићи, дечји пиштољчићи) / Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Zoki,Zorice, čavro bobonice (Зоки, Зорице,дете бомбонице) / Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/, Bum, bum.../ Dalakovac, Markovac, Mala Krsna, Lajkovac/ Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Zoki,Zorice, čavro bobonice/ Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Cigani! Stoj!”