Шуме су народно благо

ИНТЕРВЈУ
ВАЉЕВО – Дипломирани инжењер шумарства Јеша Ерчић (36), Ваљевац, најмлађи је генерални директор у историји Јавног предузећа "Србијашуме". Уприличити разговор са њим није лако јер је реч о руководиоцу који не подноси кабинетски рад. С друге стране, газдовати са готово милион хектара шума и шумског земљишта, усклађивати рад 3.350 запослених, односно 17 шумских газдинстава и 66 шумских управа, захтева пуну мобилност.

У једној од ретких пауза затекли смо га у родном Ваљеву.

• У припремама за власничка и тржишна престројавања, докле су стигле

– Наш менаџмент чини озбиљне напоре да предузеће трансформишемо у модерну, тржишно оријентисану и профитабилну компанију за домаћинско газдовање државним шумама. Иначе, приватизације ЈП "Србијашуме" неће бити. Још пре две године смо се изборили да шуме не могу бити ни предмет концесије. Дакле, овај национални ресурс биће у потпуности у власништву државе, а нама је поверено да њиме газдујемо, унапређујемо га, штитимо и користимо на најбољи могући начин у интересу укупне друштвене заједнице.

• Шта очекујете од новог закона о шумама?

– Јасно дефинисање начина управљања шумама треба да буде једна од кључних одредница новог закона. У њему ће шума бити третирана као изузетно вредан национални ресурс, без обзира на то да ли је она у власништву државе, приватних лица или цркве. То је неопходно и због чињенице што се шуме у приватном власништву не одржавају на задовољавајући начин, а реч је о површини од око 1,2 милиона хектара, колико је и у власништву државе.

• У јавности се стиче утисак да се кроз сечу дрвне масе српске шуме озбиљно раубују. Колико је то тачно и у каквом стању су домаће шуме?

– Погрешно је мишљење о неконтролисаном раубовању, јер се у овој делатности послује по принципима шумске етике и постојећег закона о шумама. Примера ради, годишње у Србији прирасте 2,9 милиона кубика дрвне масе, дозвољена сеча је 1,8 милиона кубика, а ми посечемо 1,1 милион кубика. Овај податак најбоље говори да се води брига о експлоатацији шума и да се ради у складу са планским документима. Важно је рећи и да "Србијашуме" у 24 расадника годишње произведу више од 15 милиона садница, да је за минулих 15 година формирано 40.000 хектара нових шумских засада, као и да је план нашег предузећа да постојећу шумовитост од 27,1 одсто до 2050. године подигне на 41 одсто, чиме ће се Србија сврстати у ред водећих земаља у Европи.

• За амбициозне планове и савремено пословање неопходни су квалитетни кадрови?

– Да, то је био и разлог за оснивање радне јединице за људске ресурсе. ЈП "Србијашуме" после прве фазе реструктурисања имају 3.350 запослених, од којих је 491 са инжењерском дипломом, а око 1.000 су техничари и других струка. Знатан број младих људи упућујемо на стручна и специјалистичка усавршавања, јер је шумарство сложена привредна грана и захтева стално учење и праћење онога што се догађа у свету. Наравно, мислили смо и на наше запослене који су током рада због повређивања стекли одређене категорије инвалидности. Нисмо их препустили улици, већ смо у оквиру пројекта "Заштитна радионица" изградили прерађивачки центар у Бољевцу код Зајечара, у који је уложено 15 милиона динара. Реч је о савременом погону са хладњачом у којем се прерађују шумски плодови – од чаја, преко печурака и лековитог биља, до меда. У том погону је запослено 40 наших бивших радника, а још толико је ангажовано у својству коопераната. Нама су поверени на управљање и знатни делови рибарских подручја, а у свом саставу имамо и 43 ловишта са 12.000 крупне и 80.000 ситне дивљачи. У последње време активно учествујемо у пословима отварања нових ски-стаза и жичара на нашим планинама. Од свих ових делатности, у којима производи од дрвета учествују око 80 одсто, годишње остварујемо више од четири милијарде динара.

• Каква је ситуација са шумама на Косову, односно сарадња са ЈП

– Са ЈП "Војводинашуме" имамо добру сарадњу и сагласни смо да радимо на заједничком интересу заштите и унапређења шумског блага Србије. Што се тиче шума на Косову, ми њима и даље газдујемо, али уз доста потешкоћа из свима познатих разлога. Унајкраће речено, ми на тим просторима садимо и негујемо шуме, а наоружани Шиптари их бесправно секу.

--------------------------------------------------------------------------

Цркви ће се вратити њене шуме

• Доношењем закона о реституцији, црква очекује да јој се, после 60 година, врате у власништво одузете шуме?

– Немамо ништа против да се почињена неправда исправи. Од цркве очекујемо коректан договор, јер има доста шума које треба да буду враћене а у које је наше предузеће уложило знатна средства. Према нашим сазнањима, цркви треба да буде враћено око 45.000 хектара шума, којима ће по новом закону управљати шумарски инжењери, а како ће црква газдовати и располагати тим ресурсом – у то се нећемо мешати.