Богатство и даље у белим рукама

Податак да су Американци беле пути богатији од својих суграђана афроамеричког, хиспано или азијског порекла није нека посебна вест за било кога ко иоле познаје америчко друштво. Међутим, недавно објављено истраживање америчког „Пју истраживачког центра” показало је да је разлика у богатству међу различитим расама у САД постала драматична.

Према анализи свих прикупљених података у овом истраживању, просечна белачка породица поседује богатство 20 пута веће од просечне црначке породице, а 18 пута веће од хиспано домаћинстава. Истраживачи „Пју истраживачког центра” оцењују да је економска криза најтеже погодила становништво које није беле пути тако да су имовинске разлике између белаца и мањина у Сједињеним Америчким Државама достигле највиши ниво у последњих 25 година.

Осим тога, истраживачи су дошли до закључка да у протеклих 25 година постоји највећи јаз између богатих и сиромашних и да је тај јаз у 2009. години био безмало двоструко већи него у периоду уочи рецесије, односно пре 2007. године.

„Пад цена кућа је главни узрок најновијег сиромашења свих група становништва, при чему је хиспано заједница најтеже погођена том ситуацијом”, навео је у извештају истраживач Ракеш Кочар.

Према анализи, ове разлике у богатству су највеће од 1984. година када је почето са израдом оваквих статистика, при чему је однос богатства Американаца беле и црне пути порастао са 11 пре један пре рецесије на чак 20 према један у 2009, а однос богатства белих и хиспано Американаца са седам према један на 11 према један. Иначе, 1995. године је забележен историјски најмањи имовински јаз између белих и црних Американаца и износио је седам према један.

Дугорочна незапосленост и све мање плате, које су резултат рецесије, допринеле су овом драматичном сиромашењу мањина у САД, при чему је хиспано популација у просеку изгубила 66 одсто свог богатства, црна популација 53 одсто, а бела популација само 16 одсто свог богатства. Наравно у нето вредности испада да су од 2005. до 2009. највише изгубили припадници беле расе – 21.843 долара (пад са 134.992 на 113.149), потом просечна хиспано породица – 12.034 (пад са 18.359 на 6.325) и афроамеричко домаћинство – 6.447 (пад са 12.124 на 5.677).

Без обзира што су у доларима више изгубили од породице црне пути, бели Американци су могли да падну на знатно дебљи „финансијски јастук” који је и даље 20 пута већи.

„Богатство може одредити финансијски статус породице генерацијама”, каже Ракеш Кочар, објашњавајући значај истраживања о богатству, под којим су рачунали имовину као што су куће, аутомобили, деонице, банкарске рачуне, пензионе фондове, али све то умањено за износ кредита које породице имају.

Сличне расне разлике се огледају и у подацима о незапосленима у САД. На пример, у јуну је 16,2 одсто црначког становништва било незапослено, у односу на 11,6 процената из редова хиспано заједнице, док је међу белачким становништвом осам одсто незапослених.

Међутим, у анализи података о паду имовинском стању Американаца различитих раса од 2005. до 2009. постоји једно „одступање” и то када је реч о инвестиционим портфолијима, односно улагањима у акције и заједничке фонодове. Док су белцима инвестиције на берзи пале за 9 одсто, хиспано инвеститорима за 32 одсто, а црнцима за чак 71 одсто, азијатима је вредност имовине на берзи порасла за 19 одсто и у просеку са 30.000 долатра скоро достигла инвестициони портфолио процесчног белог Американца који је у 2009. износио 30.984 долара.

Упркос томе што су истраживачи упозоравали на ове трендове и пре рецесије 2007. године, игнорисана је неједнакост која је била приметна и у касним деведесетим година прошлог века али и почетком овог века.