Елвис прва труба, а Кинези србовали

Гуча – Већ је избио први сат недеље кад је Елвис Ајдиновић (30), чувши да је проглашен за прву трубу 51. Сабора у Гучи, од среће скочио пола метра увис. Затим је почео да свира победничку арију за препуно гледалиште и у исти час на бину дозвао свог деветогодишењег сина Демка, који је дотрчао некуд из мрака, узео очеву трубу и пред 30.000 сабораша хладно наставио свирком да води оркестар уместо Елвиса.

Можда већ за десет година сазнаћемо да ли је то, на поноћном небу Гуче, рођена нова звезда. Демков отац Елвис то је већ постао јер му је ово трећа прва труба на Сабору (побеђивао је и 2000. и 2002. године) и име ће ми бити уклесано на мермерну плочу мајстора трубе под редним бројем 49. На седамнаестом месту већ је уписано име Демка Ајдиновића, Елвисовог оца и бубњара у оркестру из Сурдулице, и није искључено да ће једног дана и Демко млађи ступити у то пробрано зидно друштво.

Иначе, ово је четврти случај у Гучи да, после оца, и син стекне мајсторско звање. Пре Ајдиновића, заслужили су га Десимир и Милош Перишић из Горачића, Милован и Дејан Петровић из Дубоког и Екрем Мамутовић (Милан Младеновић) и Ненад Младеновић из Врања.

Елвис је претпрошле ноћи добио највише поена стручног жирија у категорији трубача, док је најбољим оркестром на овом сабору проглашен састав Дејана Лазаревића (27) из Пожеге. Дејан је у Гучи раније освојио две трубе жирија и три трубе публике. Награда за изворно музицирање припала је оркестру „Барка” из Књажевца, док је награда публике, на основу одлуке новинара, додељена оркестру „Заро таро лајт” Дејана Јевђића (31), професионалног војника из Расне код Пожеге.

Елвис Ајдиновић каже да је дуго, ево већ девет година, чекао трећу победу:

– Из Сурдулице у Гучу дошао је пун аутобус мојих навијача и ове ноћи нема никог срећнијег од нас – казао нам је Ајдиновић и додао да кум најбоље зна зашто му је наденуо име по краљу рокенрола из Мемфиса.

Посетиоци су те ноћи уживали у музици 19 оркестара јер је, поред 18 финалиста, и Бобан Марковић са сином Марком подигао гледалиште на ноге лагане, док се чекала одлука жирија. Свој концерт Марковићи су отворили „Маршом на Дрину” а опште весеље затим се са саборишта пренело под шатре у варошици, где су многи разменили ноћ за дан.

Требињци: Милићевић и Џао код Споменика трубачу у Гучи (Фото Г. Оташевић)

Весељу по убрзаном темпу (пиво, пиво, пиво...) предала су се и двојица Требињаца и исписника, Драган Милићевић (36) и натурализовани православац из Кине, Јанко Џао. Трговац с Далеког истока дошао је у српске пределе пре 16 година, крштен је 2008. у требињској цркви, пошто је претходно био агностик, и сад хвата корак с тешким српским обичајима. У Гучи је први пут.

– Уф, звони моја глава – каже Џао и потврђује да није лако бити Србин.

Објашњава нам да Кинези прве зарађене паре улажу у нову торбу робе коју носе о рамену, па даље колицима, бициклом и колима док не отворе прву продавницу, док Срби све што зараде одмах потроше до динара.

Помало псује, пије алкохол и једе месо и каже да је „цигаре већ бацио”.

Сад му стижу нове обавезе јер старијакћи Ивана полази у школу, млађа се зове Ирена, а син Каизуи. Супруга Софија остала је код куће у Требињу јер док неко србује неко мора и да ради.

Милићевић и Џао у Гучи су гости Ратка Вукићевића (54), који их је упознао преко заједничког требињског пријатеља, Мира Прела. У дворишту код Вукићевића затекли смо и већ познате ликове. Један од њих је Анте Томић (52) из Љубушког, власник ланца предузећа која се баве опремом за домаћинство. Као Вукићевићев пријатељ први пут се на Сабору појавио 2009. године и овде му се одмах допало. Каже да је лане, за време 50. Сабора, изостао због службеног пута по Камбоџи и Вијетнаму, али је ових дана ипак ударио другу саборску рецку. Допутовао је комбијем у који је сместио чланове породице и чувено вино из Љубушког намењено домаћинима на поклон, али је другог дана боравка у Гучу пио сок јер је током првог преценио могућности.

Из Хрватске су, на 51. Сабор, допутовале и две Загрепчанке, Весна Радаковић и њена кума Мирела Бранковић. И Весна је, као и напред речени Џао, до лане била агностик па је одлучила да се крсти и то баш у цркви Светог аранђела Гаврила у Гучи, за време 50. Сабора. Чинодејствије су тада обавили овдашњи свештеници Синиша Никитовић и Радован Стевановић, кумовала је другарица Мирела. Њих две допутовале су и ове године, помолиле Богу у истом храму и постале редовне гошће Сабора.

Други пут у Гучи обрела се и група Француза који су на 50. Сабору лане учествовали свирајући у оркестру „Труба шћи” из Лила. Толико су опседнути Гучом да су, вративши се на север Француске, основали друштво „Бела рада”, којем је кумовао Горан Бреговић, а ове године у Драгачево су дошли са специјалним поклоном.

Пошто су у Француској маскоте многих фестивала разни џинови, сабораши из Лила начинили су лутку од дрвета, пластике и гипса, коју покреће један човек сакривен под сукњу. Висока је 3,5 метра, тешка 40 килограма и одевена као стара Српкиња, у нашу традиционалну ношњу, при чему су сви везови оригинални ручни рад. Лутка је прошетала Гучом у свечаном дефилеу 51. Сабора, одржаном у суботу.

Протекле седмице у овој варошици био је бар по један човек из сваке општине у Републици Српској. Сабор је толико популаран међу нашим прекодринским саплеменицима да су у својој постојбини почели да приређују и испраћаје на Сабор у Гучи. Ту моду већ осам година тера Слободан Алексић (49) из Брчког, који у дистрикту држи кафану под именом „Колубара”.

– Неколико дана пред сваки Сабор позовем у Брчко драгачевске трубаче па се свира и игра читав дан, и бесплатно делим свадбарски купус. Прве године поклонио сам само 50 ћаса јер нико није хтео да га једе, док сам прошле среде брзо поделио свих 600 порција – вели Алексић.

Јуче, последњег дана 51. Сабора у Гучи, на програму су били Међународно такмичење трубачких оркестара (од 15.00 сати), а затим и концерт Горана Бреговића с његовим „Оркестром за свадбе и сахране”.