Полонијумски метак

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Упркос истражним операцијама водећих западних обавештајних агенција, нису отклоњене недоумице о узроцима и виновницима атентата радиоактивним изотопом полонијум 210 у Лондону.

Расветљавању случаја могао би да допринесе амерички Еф-Би-Ај, који је минулог викенда званично отворио истрагу, али и деветорица британских истражитеља, који су у понедељак отпутовали у Москву. Највеће интересовање, међутим, буди најављено сведочење Марија Скарамеле, првог истражитеља специјалне комисије парламента у Риму, која се бави разоткривањем убачених или у Италији врбованих руских шпијуна, у другој функцији ловца на илегалне трговце нуклеарним изотопима, по налогу Европске комисије. Скарамела, и сам жртва тровања полонијумом 210, али у далеко мањој дози од оне која би изазвала непосредну смрт, запретио је да ће обелоданити све информације које је у дужем периоду добијао од пребеглог руског агента у Британију, Александра Литвињенка, у међувремену преминулог у лондонској Универзитетској болници.

Претпоставља се да су Скарамела и Литвињенко отровани приликом њиховог последњег сусрета, у јапанском рибљем ресторану на лондонском Пикадилију, првог новембра. Булеварска штампа је упоредила овај атентат са методима гангстерске освете у миљеу трговине дрогом, користећи израз – полонијумски "златни метак".

Троструки агенти

Судећи према информацијама из више извора, поређења булеварске штампе нису неумесна. Сумња се да су две жртве атентата, Литвињенко и његов "компањон" Скарамела постали мете атентатора због покушаја уцене неименованих моћника, известио је лондонски "Обзервер".

Увек правовремено обавештени "Обзервер", ако се укаже потреба обелодањивања поверљивих информација по америчком укусу, цитирао је изјаву наводног сведока, студенткиње која се води под именом Јулија Светличнаја: "Литвињенко се хвалио да има сазнања која би се могла уновчити... Нудио ми је сарадњу и зараду од више десетина хиљада фунти." Према наводима Еф-Би-Аја, изјаву студенткиње подржао је и бивши руски обавештајац Јуриј Швец, данас житељ Вашингтона.

Јавности је понуђен и историјат каријере Марија Скарамеле. Први истражитељ парламентарне комисије у Риму и ловац на илегалне трговце нуклеарним изотопима, по налогу Европске комисије, проглашен је "сумњивом личношћу". Као доказ је понуђен податак да је против Скарамеле прошле године вођена истрага због сумње да је био умешан у кријумчарење обогаћеног уранијума, који су бивши агенти КГБ-а преко Сан Марина преносили у Европу. Истовремено су амерички извори објавили податак да је Скарамела радио и по налогу ЦИА. Наводно је био инфилтриран у кругове колумбијских наркокартела који су шверцовали кокаин у Русију.

Преусмеравању пажње широке јавности на податак да се истраге усредсређују ка платформи која нема изразито шпијунски, већ криминални карактер, противречи податак о умешаности Литвињенка и Скарамеле у илегалне операције са политичком позадином. Према подацима који су обелодањени у Италији, Скарамела је, између осталог, покушавао да преко Литвињенка дође до података из московских тајних архива, који би могли да компромитују премијера Романа Продија. 

Невине жртве

У шароликом сплету претпоставки о виновницима атентата, ставља се у други план

такозвана колатерална штета – избегава се наглашавање опасности која прети или би могла да запрети хиљадама невиних жртава, ако дођу у додир са радиоактивним изотопом.

Случај Марија Скарамеле најбоље документује потенцијални ризик: у лондонској Универзитетској болници установљено је да ниво контаминације полонијумом 210 у телу Скарамеле не може да узрокује тровање. Али, извесно ће подстаћи развој карциногених ткива. Из другог угла гледано, апели британских авио-превозника, упућени на адресе 33.000 путника њихових контаминираних летилица, да се хитно подвргну лекарском прегледу, дају сведочанство о опасности којој је јавност изложена.

Озбиљност ситуације, најзад, потврђу реакције високих европских политичара. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и британски министар унутрашњих послова Џон Рид позвали су све надлежне да се удруже у циљу покретања одговарајуће, свеевропске истраге.

-------------------------------------------------------------------------

Загонетно порекло

Анализе о ефикасности и спекулације о пореклу радиоактивног отрова, сачињеног на бази изотопа полонијум 210 истичу у први план следеће детаље: из једне тоне сирове руде урана може се издвојити стотинак грама око двадесет сродних изотопа, од којих је само један полонијум 210.

Полонијум у нешто измењеној молекуларној структури даје врло ефикасан отров. Око пола милиграма, у капсули величине главе чиоде, која се у додиру са топлом течношћу раствара, довољна је да усмрти жртву, али и да причини петнаестоструку колатералну штету – код оних особа, на пример, која би случајно дошла у додир са знојем жртве или са остацима јела или пића на прибору за јело.

Порекло при тровању коришћеног полонијума доводи се у везу са крађом у руској атомској централи, у Краснојарску. Извештаји о покушајима кријумчарења тог изотопа преко граница више пута су били повод сензационалних извештаја у медијима. Међутим, полонијум се може легално набавити и у САД, посредством Интернета. Преко адресе www. unitednuclear.com полонијум се може наручити по цени од "милион долара за ефикасну дозу" стоји у тексту. Према наводима понуђача, полонијум потиче из атомске централе Оук Риџ у Тенесију, а као најважнији детаљ истиче се његова "свежина". После одређеног времена, полонијум губи своје особине.