Премијера документарца о патријарху Герману

Литургијском песмом „Достојно јест” почео је под ведрим небом у порти манастира Светог архиђакона Стефана у Сланцима први документарни филм о патријарху Герману – „Патријарх у обезбоженом времену”. Бројна публика међу којом је био и патријарх српски Иринеј имала је прилику да се за 80 минута упозна са сведочанством о животу и времену у којем је служио цркви, народу и држави 43. врховни поглавар Српске православне цркве.

Филм је настао, како каже, професор др Вељко Ђурић-Мишина, историчар и аутор, поводом 20 година од Германовог упокојења (27. август 1991. године) и четири деценије од обнављања манастира у Сланцима – метоха манастира Хиландара. Ова богомоља данас обележава славу – Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана – на коју је сваке године док је био жив долазио и патријарх Герман. Ту традицију наставили су његови следбеници патријарси Павле и Иринеј.

Уз благослов данашњег чувара трона Светог Саве, Вељко Ђурић-Мишина одлучио је да сними филм јер, како каже, до сада није објављена свеобухватна биографија патријарха Германа. Тај документ Ђурић-Мишина припремао је три године али због недостатка новца биографија није угледала светлост дана.

– Уз помен патријарха Германа обично се мисли да га је Удба изабрала. То није важно. Много је битније шта је иза њега остало. Обновио je и подигао православне богословије, покренуо је издаваштво, а најзаслужнији је што је 1985. године настављена градња Храма Светог Саве на Врачару. У ту сврху послао је 60 усмених и писаних молби. Није пожелео да се види са папом због односа Римокатоличке цркве према Србима у НДХ у току Другог светског рата – наводи Ђурић-Мишина.

Истовремено док је филм приказиван у манастирској порти и гледаоци Телевизије Краљево, која је продуцент овог остварења, премијерно су могли да виде документ о животу патријарха Германа.

Он се, пре монашења у манастиру Студеница, звао Хранислав Ђорић. Рођен је 19. августа 1898. године у селу Ковачи код Јошаничке Бање. Основну школу учио је у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију у Београду и Сремским Карловцима. Православни богословски факултет завршио је у Београду 1942. године. За викарног епископа изабран је 1951. године, а био је епископ будимски и жички. На трону Светог Саве наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. године. Упокојио се 32 године касније и сахрањен је у Цркви Светог Марка у Београду.

Д. М.