За кампању од 500.000 до два милиона евра

Страначке кампање за парламентарне изборе који ће бити одржани 21. јануара коштаће грађане Србије 364,5 милиона динара (4,6 милиона евра) Толико ће, наиме, странке, учеснице избора, добити директно из буџета. Сума од 4,6 милиона евра биће подељена тако што ће 20 одсто, то јест 920.000 евра, поделити све пријављене изборне листе на једнаке делове. Преосталих 80 одсто (3.680.000 евра) припашће само оним странкама које буду прешле цензус, сразмерно броју мандата које добију на изборима. Мада су предизборне пропагандне активности увелико у току, странкама још није уплаћен "аванс" од 20 одсто. Ако претпоставимо да ће се појавити десет изборних листа, онда ће свака појединачно добити око 92.000 евра, што, по проценама маркетиншких стручњака, није довољно за озбиљну кампању једне странке, тако да су оне приморане да прикупљају паре из приватних извора, било да је реч о чланарини, или о посебним прилозима физичких или правних лица.

Колико је заправо новца потребно за рекламирање на разним телевизијама, билбордима, штампи, плакатима, огласима...

Како процењује Марија Бараћ-Стојановић из маркетиншке "Консалтинг агенције", потребно је минимум 300.000 евра за основне трошкове странке која жели да уђе у парламент, док програмски директор невладине агенције за борбу против корупције "Транспарентност Србија" Немања Ненадић сматра да без пола милиона евра странка не може да рачуна на шансу да уђе у парламент. А кампања која подразумева агресивнији медијски наступ и свакодневно оглашавање у електронским и штампаним медијима, према речима Ненадића, кошта између милион и по до два милиона евра.

Уз напомену да се ради о просечним вредностима, Бараћ-Стојановић каже да је за закуп простора и времена у медијима странци потребно неколико стотина хиљада евра, док идејно решење за плакате и новинске огласе кошта око 10.000 евра. Како каже, за снимање предизборног спота потребно је издвојити минимум око 15.000 евра, за штампање летака и постера око 3.000 евра. Билборд кампања кошта од 20.000 до 30.000 евра, док агенције задужене за односе са јавношћу ангажман наплаћују око 20.000 евра.

Креација рекламних решења и закуп минутаже у ударним терминима електронских медија биће највећа ставка у финансирању предизборне кампање која је почела.

По редовном ценовнику, секунд рекламе у Националном дневнику кошта 18.000 динара, а у другим емисијама од 8.000 до 14.000 динара. У време изборне кампање секунд политичке рекламе у ударном термину је дупло скупљи. Огласи у новинама су велика ставка у укупним трошковима кампање. Цена колор стране кошта од 170.000 до 230.000 динара, то су стандардне цене, а за странке у кампањи су дупло скупље.

За завршни скуп странке треба издвојити додатних 10.000 до 12.000 евра, процењује Бараћ-Стојановић.

Директор маркетиншке агенције "Прагма" Цвијетин Миливојевић каже да је код нас тешко израчунати колико тачно кошта предизборна кампања. Он каже да коначан резултат које странке прикажу у извештају, после избора, треба помножите са пет да би се приближно одредила цена једне озбиљне кампање. Како истиче, у кампањама се не види добар део онога што се ради – рецимо, формирање креативног концепта кампање, промотивних канала, продукције и само извођење кампање на терену. Активисти који то раде, у већини случајева те своје услуге не наплаћују новцем, него, рецимо, местом у управним одборима, местом помоћника или саветника министра и томе слично.

По Миливојевићем речима, и кампања за референдум је била скупа. Он каже да влада приликом објављивања трошкова референдумске кампање није изнела основну чињеницу – коме је и зашто плаћено 12 милиона за слогане кампање. "Нисам видео тендер ни конкурс за слогане референдумске кампање, што значи да тај део кампање није био јаван", каже он.

На претходним парламентарним изборима странка Г17 плус је потрошила 18,7 милиона динара. Реформисти Војводине су потрошили око 100.000 динара, Српски покрет обнове три милиона динара, Народни покрет "Отпор" 50.000 евра, а Демократска странка Србије 250.000 евра.

Како каже Ненадић, на председничким изборима 2004. године вредност емитованих ТВ реклама са обрачунатим порезима, без попуста, само на београдским телевизијским станицама износила је око 190 милиона динара, а вредност огласа у новинама 40 милиона динара.

Према извештајима странака које су имале своје председничке кандидате, Томислав Николић (који је освојио 30,6 одсто гласова у првом кругу и 45,4 одсто у другом кругу) за финансирање кампање потрошио је готово 4,5 милиона динара, док је за кампању Бориса Тадића (који је освојио 27, 4 гласова у првом и 53,24 у другом кругу) потрошено 43 милиона динара.

"Ако је судити према подацима о рекламирању у медијима, ДС и СРС су у другом кругу уложили преко половине свог изборног буџета", каже Ненадић, напомињући да наведене износе треба узимати с резервом.