Отров или „алтернативна сировина”

Панчево – Хоће ли, после вишегодишњег примирја, ратне секире у некада честим споровима града и фабрика нафтно-хемијског комплекса опет бити откопане? Како ствари сада стоје, спор града и Петрохемије достигао је такав ниво да се назад не може и да ће страна која изгуби морати иза себе да остави нешто поноса и угледа.

Спор је постао јаван почетком јула, када је градски већник Владимир Деља, задужен за заштиту животне средине, обелоданио да се у Петрохемији спрема спаљивање течног угљоводоничног остатка (ТУО), иначе отпада из Фабрике синтетичког каучука у Елемиру, која је у саставу Петрохемије. ТУО се нагомилао у Елемиру толико да се више нема где сместити, има га око 900 тона, па је нужно његово уништавање, саопштио је Деља панчевачкој јавности. Панчевци су допунски узнемирени тврдњом да је пре неколико година ова материја, која је класификована као „опасни отпад“, спаљивана у Елемиру, али се с тим престало после протеста мештана.

Испоставило се да је, и поред противљења Градског секретаријата за заштиту животне средине, Покрајински секретаријат за ову област маја ове године прихватио захтев Петрохемије да уради елаборат о утицају на животну средину прераде течног угљоводоничног остатка из Фабрике синтетичког каучука у Петрохемијином погону за производњу етилена. Добијена је и дозвола да се посао обави експериментално, са мањом количином ТУО из Елемира, како би се сагледало да ли је процес могућ и нешкодљив за животну средину.

Градска управа је, на овакву одлуку, затражила интервенцију локалног јавног правобраниоца, који је 27. маја упутио жалбу Министарству за заштиту животне средине. Како за „Политику“ каже правобранилац Божидар Брајер, одговор још није стигао.

Примедбе које се наводе у жалби и одбијајућем ставу градске управе више су пута поменуте и на седници Скупштине града, 28. јула. Град се противи „спаљивању“ опасног отпада у Петрохемији, сматра да то не може бити урађено ни експериментално, јер шта ако експеримент не успе, а поставља се и питање има ли панчевачки петрохемијски комплекс технологију којом се ово може обавити без последица за животну средину. Скупштина је већинском вољом одборника формирала радну групу која за следећу седницу треба да испита све и предочи одборницима. Руководству Петрохемије посебно је замерено што све није почело од обавештавања градске управе и грађана Панчева.

Представник Петрохемије није присуствовао седници Скупштине, али је из кабинета директора стигло саопштење у којем се каже да по град не постоји опасност, јер би се извршила пиролиза, односно крековање течног угљоводоничног остатка, мешањем са сировим бензином, а највише до три одсто. У Петрохемији тврде да су уверени да је процес сигуран, а раније то нису радили, јер се ради о малој количини овог отпада (дневну производњу ТУО Петрохемија може да преради за један минут), а повећана је десетоструко и цена сировог бензина, па би, како каже директор Петрохемије Саша Павлов, на преради ових 900 тона фабрика уштедела 1,5 милион евра. Према његовом мишљењу, никако није реч о спаљивању, већ о преради алтернативне сировине, због чега Петрохемију треба похвалити а не кудити.

Павлов каже да течни угљоводонични остатак није отпад. Тако се зове, условно, јер фабрика у Елемиру није, када је грађена, добила погон за његову валоризацију, а после за то није било новца. Он је сигуран да оваквом прерадом материјала, са којим фабрика у Елемиру не зна шта ће, неће бити проблема, да то није нов технолошки поступак и да се у свету примењује. Ако неко забрањује овако нешто, мора то „дебело“ да образложи, каже први човек Петрохемије.

Радна група, која испитује све околности, поднеће извештај одборницима на седници Скупштине у септембру, када ће се реч дати и представницима Петрохемије. Осим ако пре тога не стигне мериторно мишљење Министарства за заштиту животне средине на жалбу панчевачког правобраниоца.