Ко нама брани да постављамо стручњаке

Није ствар у управљању предузећима – можете на сто начина да управљате јавним сектором, али док се не промени суштина проблема нећемо имати никакве резултате. Морамо најпре да укинемо партократију, па да деполитизујемо министарства, па онда и министре, па јавни сектор. Тек онда ћемо имати неке ефекте, каже Душан Бајатовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије и директор ЈП „Србијагас”, у разговору за „Политику” поводом нове иницијативе Уједињених региона Србије о деполитизацији јавних предузећа.

Као и лидер СПС-а Ивица Дачић, и Бајатовић критикује предлог УРС-а, називајући га „новом ујдурмом”. „Свесни смо да постоји превелика потрошња и да је јавни сектор постављен на овај начин неефикасан. Али сумњам да се ад хок смишљеним административним мерама може решити било шта. Сви знамо да су странке утицале на избор чланова Управних одбора...”

…И директора?

Ко нам је бранио да поставимо стручњаке. Највећи број предлога имају они који су и до сада креирали економски систем Србије.

Мислите на Г 17 плус, односно УРС?

Они који су и до сада креирали економски систем Србије. Проблем је у томе што постоји неодговарајући ниво координације унутар владајуће коалиције јер су поједине чланице спремне да зарад политичке кампање лансирају своје ад хок смишљене предлоге.

Али, оно што сте ви навели као решење је превише дуг пут. Није ли време да се коначно нешто конкретно предузме бар у вези са деполитизацијом јавних предузећа?

Нико нема ништа против тога. Али, решење није у ад хок мерама чији је крајњи домет крајње сумњив. Нема никаквог система у понуђеним решењима.

Да ли сте спремни да седнете са УРС-ом, односно да се цела владајућа коалиција договори и нађе то системско решење?

Па наравно, али то није ствар само владајуће коалиције, то је ствар и стручне јавности у Србији и јавности уопште. Не може нешто озбиљно да се започиње на овај начин. Видели смо ми много почетака, па онда на сваких годину дана почињемо поново јер оно што смо урадили није било добро. Нисам против деполитизације, али је све ово недоречено. Ко нама брани да постављамо стручњаке. На крају, сваки директор показује резултате свога рада. Ево ми у „Србијагасу” константно гас продајемо испод цене, јер се тако води социјална политика. Ако га, на пример, купимо за два динара а продајемо за динар, како да послујемо у плусу. Када подносимо захтеве за повећање цене гаса, добијамо одговоре да ће то угрозити стандард грађана и још више оптеретити привреду.

Значи, нисте ви као директор криви?

Не, ја само хоћу да кажем да се извлачењем једног проблема из контекста не решавају крупније ствари. Проблем је у томе што нико није приступио целовитом сагледавању проблема привреде у Србији. Поред тога, ако политичари не треба да буду у јавним предузећима, управним и надзорним одборима и неким другим телима, ко ће се уопште бавити политиком и ко ће учествовати у страначком раду.

Значи, то је ипак врста награде за партијске чланове?

По мени је то врста обавезе. Како радите тамо, тако ће вас сутра гласачи оцењивати. Али, оваква решења која се сада предлажу су потпуни популизам, а при том се занемарују висока незапосленост, низак ниво производње и гомила економских, социјалних, политичких и других проблема. Овим се ништа не решава. Ко ће да именује директоре? Независне агенције. А оне ће бити независне од кога? Уосталом, ако се влади ништа не верује, што је онда уопште бирамо? Погледајте колико имамо агенција, све живо смо запетљали, имамо потпуни комуникацијски шум у државној управи.

Што раније нисте говорили о томе?

Говорио сам. Закони су нам противречни, администрација се не разуме... и сад ћемо променом менаџмента или укидањем управних одбора све решити. Као кад би бенседин био лек за све.

Па нико и не каже да је ово лек за све.

Али, нуди се као спасоносно решење. И о томе ће да се прича, колико, недељу-две? И шта после? Колико пута смо до сада имали гиљотину прописа. И шта су ефекти? И зашто немамо домаћи банкарски систем? Или, ако већ имамо само стране банке, зашто нисмо основали домаћу развојну банку или домаћу аграрну банку. Некада су банке биле у функцији привреде, а сада је привреда у функцији банака.

Шта ви предлажете?

Решење је у системском приступу, да седнемо и кажемо шта хоћемо од јавног сектора. Ако хоћемо да се преко њега води социјална политика, онда не можете да тражите економску ефикасност. Ја мислим да је решење у корпоративним јавним предузећима, да пређу са Закона о јавним предузећима на Закон о привредним друштвима, као и сва друга предузећа. Власник и оснивач би и даље била држава, а она би на тржишту радила као и свако друго предузеће. Нико није бранилац „свете ватре”, него је реч о ад хок смишљеном решењу, за које не знамо ни шта конкретно значи ни шта се добија и губи. А нико није противник бољих решења.