Синдикати траже подршку ММФ-а

Уколико влада до избора дође у искушење да мимо закона повећа плате државним службеницима и пензије  за око 1,6 милиона пензионера, због чега би буџетски дефицит могао бити већи од предвиђених 4,1 одсто бруто домаћег производа, синдикати ће, први пут у историји, устати против тога. Али, не зато што су против бољег стандарда запослених и армије пензионера, већ зато што би то била класична популистичка мера владе, која би само краткорочно имала ефекта, а дугорочно довела Србију у још већа задужења, каже за „Политику” Милорад Мијатовић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

С њим се слаже и његова колегиница Ранка Савић, председник Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије, која каже да ће током предстојећих разговора с мисијом ММФ-а, који 18. августа стиже у Београд, затражити да контролишу како ће влада до избора трошити новац. Односно, да ли се предвиђена средства троше по плану или у предизборне сврхе.

– Преседан је да је синдикат стао на страну ММФ-а и да први пут подржава мисију јер је обично било обрнуто, каже Савићева, али овог пута је то неопходно, како се Србија не би додатно задуживала због нерационалне потрошње пара, коју је реално очекивати пред изборе.

Мијатовић каже да не треба да буде забуне да је било ко од синдиката против повећања зарада или пензија, али ако су из реалних извора, а не повећањем минуса у каси и додатним задуживањем. Ко ће тај новац и од чега да врати и да настави да пуни касу, ако се зна да је привреда у колапсу, а да је Србија на историјском максимуму по броју незапослених.

Србија је одавно пробила све дозвољене границе издвајања пара из буџета за исплату пензију, будући да се 46 одсто укупних буџетских пара издваја управо за пензије, док је лимит било где у Европи 25 одсто. Мијатовић каже да се платформа предстојећих преговора с ММФ-ом неће много разликовати од досадашње, јер СССС остаје при ставу да је влада многе грешке направила управо зато што је слушала препоруке ММФ-а.

– То нас је, између осталог, довело до тога да се цео талас кризе, из које још нисмо изашли, превалио на најсиромашније. Оне који данас имају најниже плате и пензије или су остали без радног места, тврди Мијатовић.

Он се не сећа да је ММФ саветима створио амбијент у Србији да се повећа број нових радних места, повећа извоз. Само учешће ММФ-а у Србији је потврда да влада није способна да се сама избори ни с унутрашњом, а камоли са спољашњом кризом, категоричан је Мијатовић.

Мијатовић очекује да ће се на дневном реду с ММФ-ом наћи и питање наставка пензијске реформе, додајући да је неопходно да дође до померања старосне границе за одлазак у пензију, али да сада, у овим кризним околностима, није време за то и да тај процес треба одложити док индустрија и привреда у Србији поново не заживе.

– ММФ треба да затражи од владе одговор зашто је тако мали степен уплате доприноса за запослене из предузећа чија се имена крију од јавности. Због њих је овакав пензијски систем пред колапсом, истиче он.

Савићева каже да ће од ММФ-а затражити да отворено кажу шта Србију очекује с новим таласом кризе, јер од владе не може да добије одговор, као и на који начин предупредити тај нови удар. Упитаће их и како ће се оправдати минус у буџету од 75 милијарди динара што је добрим делом проузроковано и Динкићевим предлогом о децентрализацији.

– Није Динкић сам крив за толику рупу у буџету, већ влада која је аминовала тај предлог због сопственог опстанка на власти још годину дана, категорична је она.

Њу највише, како каже, брине нова армија незапослених која ће се створити у најскорије време, а која према првим проценама износи око 150.000, као и блокада 64.000 фирми у Србији, што ће предочити ММФ-у, у покушају да се нађе решење за тај проблем, јер влада не зна како да га реши.

Она каже и да је реално очекивати да се настави прича о реформи пензијског система, али и да померање старосне границе мора ићи постепено.