Kорак до мекших граница

ТЕМА ДАНА
После прве техничке рунде преговора Србије и Европске уније о визним олакшицама, која је одржана минулог петка у Бриселу, јасно је да ће знатан број наших грађана ускоро лакше моћи да путује у земље двадесет петорице. Иако је за сада готово извесно да ће визне олакшице моћи да користе студенти, експерти, државни службеници и пословни људи, очекује се да на наредној рунди преговора, предвиђеној за 15. јануар у Београду, ипак буде тачно прецизирана категорија корисника визних олакшица и наведена докумената која ће им бити неопходна за добијање шенгенских виза. Преговарачки тим Србије покушаће, иначе, да издејствује да се визне олакшице ЕУ прошире и на новинаре, невладин сектор, породице легално запослених радника на територији ЕУ, спортске и културне раднике и оне којима је неопходно лечење у земљама чланицама Уније.

– Предлог оквирног споразума о визним олакшицама, који је представљен нашим преговарачима, веома је повољан – оценила је Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ и шеф наше екипе у овим договорима са представницима Европске комисије после увида у понуђени документ.

Нацрт споразума показује да је ЕУ у великој мери изашла у сусрет захтевима који долазе из Србије, слаже се и Милица Делевић-Ђилас, професор Факултета политичких наука у Београду. Она, за наш лист, наводи да то значи да су и они који су у позицији да представљају званично мишљење земље и они који као представници стручне јавности и невладиног сектора преносе неке поруке ЕУ успели да објасне Унији колико је питање лакшег режима путовања важно да би се у земљи стекли савезници за процес европских интеграција.

С друге стране, важно је нагласити, каже она, и да су те визне олакшице, без обзира на то како су великодушно замишљене и колико ће заиста значити, први корак на једном путу који би требало да нас доведе до пуне визне либерализације, односно до могућности да наши грађани могу да путују у земље потписнице Шенгенског споразума без ограничења од ЕУ. И у том смислу, овај почетак ствара наду да ће тај процес, ипак, ићи брже.

Како ће у пракси изгледати недавно изражена великодушност Брисела? Према ономе што је до сада познато, биће смањен број потребних докумената и скраћено време издавања виза. Поступак издавања виза у конзулатима чланица ЕУ у Србији биће, како је најављено, прилично упрошћен. Тако ће, рецимо, студентима, који се убрајају у такозвану неспорну категорију, за добијање олакшица, углавном, бити довољна два основна документа: потврда од универзитета и позив неке институције у ЕУ. Поред тога, изгледа да ће и неке категорије наших грађана моћи да добију и бесплатне визе које би важиле од годину дана, па све до пет година.

Први ефекат визних олакшица биће, а то је неспорно, чињеница да за грађане Србије неће поскупети шенгенске визе са 35 на предвиђених 65 евра од 1. јануара 2007. године.

– Уз борбу да се прошире категорије наших грађана, који ће убудуће лакше моћи у земље ЕУ, преостаје нам да видимо какве ћемо конкретно услове морати да испунимо кад је реч о јединственом споразуму о реадмисији – упозорава професор Милица Делевић-Ђилас.

Подсетимо, неће бити визних олакшица уколико се не постигне договор око споразума о реадмисији, који би требало да створи услове да српски држављани који илегално бораве у ЕУ буду враћени у Србију, о чему је јуче разговарано у Бриселу.

Београд би, иначе, желео да споразум о визним олакшицама буде парафиран до почетка марта идуће године како би ЕУ могла да га ратификује до краја 2007, будући да једном парафиран он мора да прође кроз Савет министара ЕУ и Европски парламент пре него што ступи на снагу. Потребно је и да тај споразум буде усвојен у Скупштини Србије. Зато, у интересу Србије је, наглашава професор Милица Делевић-Ђилас, да покаже добар административни капацитет, да преговара што боље и да створи политичку климу у којој ратификација тог споразума неће представљати проблем да ниједна земља не би рекла да јој је, због тога и тога, тешко да тај споразум ратификује.

Истог дана када ступи на снагу споразум о визним олакшицама, ступиће и споразум о реадмисији, јер они иду у "пакету".

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------------

Пола милиона излазака

Од јануара до краја октобра више од пола милиона становника Србије путовало је ван земље. Према подацима из Пословног удружења туристичких агенција "Јута", апсолутни рекордер је Грчка, у којој је за десет месеци боравило 200.000 туриста из Србије. У Бугарској је боравило 120.000, Турској око 100.000, Тунис је, као и Египат, посетило између 15.000 и 20.000 туриста, док је у Шпанији боравило око 14.000 наших суграђана. Свакако, број излазака из наше земље до краја године биће много већи с обзиром на то да ускоро почињу новогодишњи празници и зимска туристичка сезона. Међутим, број грађана који је путовао ван граница наше земље био би много већи да је визни режим неких, пре свега западноевропских, земаља блажи.

Радисав Станковић, директор "Јуте", каже да је од ове године у грчкој амбасади уведен фоно-сервис, који је допринео да држављани Србије брзо и ефикасно добију визе. Путем овог фоно-сервиса летос се дневно одобравало више од 700 индивидуалних и групне визе за више од 2.000 грађана. Према Станковићевим речима, ради се о савременој, компјутеризованој и ефикасној обради документације за издавање групних виза, а наши грађани и туристичке агенције биле би у знатно повољнијем положају када би и друге амбасаде у нашој земљи приступиле таквом моделу.

Нажалост, вероватно нико нема податак колико је наших људи тражило визе и колико их је одбијено.