Немачку плаше еврообвезнице

Лидери Европске уније и даље ломе копља око идеје о увођењу еврообвезница, а највише од тога зазире Немачка. Берлин застрашује могућност да издавањем заједничких државних хартија од вредности, све земље еврозоне, па и ова економски најснажнија међу њима, удруже дугове и одговорност за њихово плаћање, а да при том свака појединачна влада задржи независност у вођењу фискалне политике, а самим тим и слободу да „прави” још веће дугове.

Упркос одбијању, конзервативно-либерална влада канцеларке Ангеле Меркел, Немачка је под притиском да ипак размотри доношење одлуке о увођењу еврообвезница, које би биле издаване само у ситуацијама када поједине земље еврозоне нису у стању да на приватном тржишту капитала позајме новац под разумним условима.

Осим тога, немачки либерали истичу да је огроман недостатак евентуалног увођења заједничких хартија од вредности то што би Берлин морала да одједном плати камату од пет одсто јер би се каматна стопа за обвезнице рачунала као просек за све земље. Немачка и остале земље са добрим кредитним рејтингом на своје кредите плаћају ниске камате, док Италија и Шпанија морају да плаћају веће камате на своје дугове.

Међутим, одлука о новом моделу спасавања држава еврозоне од дужничке кризе мораће да буде донесена што пре јер је већ почео да се смањује раст чак и немачке економије. Јуче је објављено да је стопа раста немачке економија пала на 0,1 одсто, што је један од главних разлога успоравања економског раста целе еврозоне.

„Чињеница је да не постоји удруживање дуга и неограничена подршка. То је искључено све док земље чланице буду имале сопствену финансијску политику”, рекао је за „Шпигл” немачки министар финансија Волфганг Шојбле.

Ипак, немачки лист „Велт ам зонтаг” објавио је да немачка влада не искључује категорички кораке у том правцу. Идеју заједничким еврообвезницама заступа председник еврозоне Жан Клод Јункер и европски комесар за монетарну политику Оли Рен, а то је један од корака до решења кризе еврозоне и за мултимилијардера Џорџа Сороса, председника корпорације за управљање инвестиционим фондовима „Сорос фонд менаџмент” и Фонда за отворено друштво.

Сорос је у ауторском тексту за лондонски „Фајненшел тајмс” написао да свеобухватно решење за кризу зоне евра мора да има три главне компоненте – реформу и докапитализацију банкарског система, режим еврообвезнице и излазни механизам.

„Увођење евра је требало да поткрепи међусобно зближавање, а у ствари је довело до разилажења, са веома различитим нивоима задужености и конкурентности. Ако задужене земље морају да плаћају скупе премије за ризик, њихов дуг постаје неодржив. То се сада догађа. Решење је очигледно: земљама са дефицитом се мора дозволити да рефинансирају своје дугове под истим условима као и земље са суфицитом”, образлаже Сорос свој став о неопходности увођења еврообвезница.

Према његовој оцени, пошто судбина Европе зависи од Немачке и пошто ће еврообвезнице ставити под ризик кредитни рејтинг Немачке, било какав компромис мора да Немачкој повери контролу над ситуацијом.

„На жалост, Немачка има неосноване идеје о макроекономској политици и жели да Европа следи њен пример. Међутим, оно што функционише кад је Немачка у питању не може да функционише и када је реч о остатку Европе: ниједна земља не може да управља хроничним трговинским суфицитом, а да остале не управљају дефицитима. Немачка мора да се усагласи са прописима којима и други могу да се повинују”, пише Сорос.

Институт „Бројгел”, са седиштем у Бриселу је предложио да еврообвезнице сачињавају 60 одсто заосталог спољног дуга чланица еврозоне, али Сорос сматра да је овај проценат „превише низак за ниво игре”, с обзиром на високе премије за ризик које преовладавају у Европи.

С друге стране, економиста Рајнхард Зелтен, добитник Нобелове награде за економију, изјаснио се против увођења заједничких еврообвезница, истичући да тренутна криза није криза евра него криза прекомерне задужености.

„У сваком случају, не мислим да је идеја заједничке обвезнице добра и сматрам да би било добро да се нађе неко друго решење”, рекао је Зелтен за немачки радио.

Н. Р.