Сурогат мајке чекају нови закон

Уколико се усвоји преднацрт Грађанског законика који регулише породичне односе, у Србији би од наредне године сурогат материнство требало да постане могуће. То значи да би нека здрава жена, старија од 18 година, могла уз сагласност да роди дете брачном пару који из тачно утврђених здравствених разлога не може да има децу. Сурогат мајчинство није по истим правилима регулисано у земљама где га је могуће остварити, па зато и не постоји модел који би се могао преузетии уклопити као јединствен.

– Тренутно закон код нас забрањује сурогат мајчинство. Али, ако се усвоји преднацрт Грађанског законика којим се то одобрава, онда оба закона морају да буду хармонизована. Треба консултовати све недлежне институције како би се дошло до најприхватљивијег решења које је у интересу грађанки – рекла је др Дана Михаиловић, директорка Управе за биомедицину Министарства здравља.

У јавности је подељено мишљење да ли је Србија довољно „сазрела” за то да се у њој уводи један овакав модеран закон, али готово сви гинеколози су сагласни у оцени да би нашим грађанима требало омогућити овакав начин добијања потомства. Јер, постоје случајеви парова који су одлазили у иностранство само зарад сурогат мајчинства.

Гинеколог др Мима Фазлагић каже да је дивна идеја да се сурогат мајчинство озакони, јер је важно да се у Србији рађа што више деце.

– Жене којима је ово једино решење да добију потомство не би требало да буду ускраћене – истакла је др Фазлагић.

Сурогат трудноћа је, каже проф. др Иван Тулић, начелник Одељења за асистирану фертилизацију Гинеколошко-акушерске клинике КЦС-а, један од могућих третмана који је доступан женама са јасно дефинисаним медицинским проблемима и стањима. Пар који не може да има деце укључује се у овај поступак када је код жене одстрањена материца због карцинома, као и после обилног крварења после порођаја или неког другог узрока.

– Ова врста трудноће потребна је и код жена са урођеним недостатком материце, а јајници су очувани и нормално функционишу,

као и код жена које су имале понављане побачаје и за које се сматра да имају малу или никакву шансу да изнесу трудноћу до термина.

Поступак је могућ и код оних жена код којих постоје одређена медицинска стања која би им угрозила живот уколико би затруднеле, а то су тешка обољења срца или бубрега – истакао је др Тулић.

Стручњаци објашњавају да сурогат мајка нема никакву генетску везу са дететом које носи, а поступак није много компликован. Од парова се узимају јајне ћелије и сперматозоиди да би се продуковали ембриони у „ин витро” условима, који се после преносе у материчну дупљу друге жене (сурогат), која је сагласна да их прихвати, изнесе трудноћу до краја, породи се и преда дете генетским родитељима.

Доктор Тулић каже да су у свету сурогат мајке обично млађе особе у стабилној брачној или ванбрачној заједници, а пожељно је да су рађале. Сурогат мајке могу да буду члан породице генетског пара који се одлучио да на овај начин добије потомство, или близак пријатељ са њима.

– Сви парови укључени у овај програм подвргавају се детаљним испитивањима и саветовањима предвиђеним за ову врсту поступка. У разговоре су укључени правник, психолог и етички одбор.

Учесталост овог третмана је око један одсто, а стопа трудноћа износи од 23 до 43 одсто. Компликације нису честе. Неопходно је да се покрију трошкови самог поступка, контроле и одржавања трудноће до порођаја – каже др Тулић.

Најчешћи проблем у земљама где је сурогат мајчинство дозвољено јесте да парови размишљају о томе да ли ће се сурогат мајка предомислити, не желећи да им преда дете. Неке земље имају чак предвиђен пробни период, где сурогат мајка има одређено време да се предомисли да ли жели да задржи бебу.

Д. Давидов-Кесар

----------------------------------------------------------

Сроднице и пријатељице

Неке анализе показују да су трећина сурогат мајки крвне сроднице или добре пријатељице мајке примаоца. У Великој Британији и у Израелу сурогат мајка се плаћа, а у Холандији, Француској и Аустралији плаћање је забрањено. У Немачкој, Аустрији, Грчкој и Ирској не постоји могућност уговарања рађања за другог, док је у већини држава Америке ово дозвољено (осим у Њу Џерсију, Мичигену и Аризони).