Шошкић: Нове мере за нову кризу

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић изјавио је да су строга буџетска контрола и дефицит у зацртаним оквирима најважније мере за ублажавање евентуалних последица нове економске кризе.

Потребно да Србија покаже да има реално решење за јаз између расхода и прихода, како би договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) био постигнут, рекао је Шошкић за РТС.

Он је оценио да догађаји на међународном нивоу могу утицати на планове Србије, када је реч о привредном расту и паду инфлације, али је нагласио да је важно што су евентуални утицаји предвидиви, па се правовременим мерама могу ублажити.

„Када анализирамо последице нове економске кризе, треба имати у виду да Србија тежи да оствари раст економске активности кроз извоз. Ако наши потенцијални партнери који би требало да буду главни увозници наших производа и услуга имају економских проблема, тежа је реализација тих настојања да повећамо извоз и на тај начин и привредни раст”, рекао је Шошкић.

Он је указао да у том смислу треба бити конзервативан и рачунати на неповољне сценарије.

Према његовим речима, други значајан утицај јесте тај што када се појави криза у еврозони или у америчком долару, расте ризико премија и за земље у ободној зони, каква је и Србија.

„Раст ризико премије за нашу земљу може представљати озбиљан изазов и отуда је важно да са наше стране учинимо све да тај раст буде што мањи и са мањим негативним економским последицама”, рекао је Шошкић.

Он је изјавио да је веома задовољан исходом недавног састанка о мерама које би ублажиле евентуалне последице нове кризе, на коме је постигнут висок степен сагласности о дијагнози тренутног стања и које су мере које би требало предузети.

Нагласио је да су то мере које су већ биле у плану, а то је строга буџетска контрола, пре свега текућих расхода, строго придржавање закона о буџетском систему и домена који се тиче фискалне одговорности, односно да буџетски дефицит ове и наредних година буде у зацртаним оквирима.

„Веома важно је и што имамо аранжман са ММФ, који је нека врста легитимације наше земље као кредибилне државе која је у стању да управља својим финансијама. То је важно, јер је управо криза која се догађа, криза јавног дуга”, истакао је Шошкић.

Према његовим речима, реално је очекивати притиске са свих страна да се одступи од тих начела, нарочито у предизборном циклусу.

Говорећи о евентуалним ефектима кризе на прогнозирани пад инфлације, гувернер је рекао да је инфлација већ стала и да је у јуну забележен пад индекса потрошачких цена који одређује инфлацију у нашој земљи, а да се у јулу тај тренд наставио.

Он очекује да инфлација у трећем тромесечју буде на нули или чак негативна, као и да на годишњем нивоу пада и да се врати у једноцифрене оквире.

Закључивање аранжмана из предострожности са ММФ, једна је од првих мера која би требало да ублажи евентуалне последице кризе, а гувернер оцењује да је потребно да покажемо реална решења за јаз који постоји између расхода и прихода.

„Ту нема простора ни за какву релаксацију све док не избалансирамо наш буџет, док се дефицит не сведе на нулу. Ми тежимо да покажемо да смо као земља способни да трошимо колико можемо”, рекао је Шошкић.

Према његовим речима, то је веома важно са аспекта ризико премија и нашег угледа у међународном инвестиционој јавности.

„Од тога ће зависити и цена којом ћемо финансирати свој јавни дуг, као и стабилност на девизном тржишту и у финансијском сектору у целини”, истакао је гувернер Шошкић.