Предизборно писање економских програма

Други талас економске кризе, али и предстојећи избори, подстакли су опозиционе странке да траже решења за бољи живот грађана, али и за сопствену промоцију.

Нова Србија огласила се саопштењем у коме је владу оценила као „дезоријентисану и без икакве идеје”. НС предлаже улагање у производњу хране, контролу и зауздавање банкарских монопола и погубног фракционашког банкарства, промену монетарне политике и увођење програмираног курса, драстично пооштравање прогресивне пореске политике и помоћ у храни најугроженијем слоју становништва. То су једине могуће мере које влада већ „сутра” мора да почне да примењује – закључује НС.

На примедбу да се странка огласила мало касно, пред изборе, Дубравка Филиповски потпредседник НС каже да они имају свој програм и мере економског развоја од 2005. године, а да у кампању улазе са резултатима које су постигли у Министарству за капиталне инвестиције и инфраструктуру. „Изграђено је 65 километара аутопута и поправљено или изграђено 4000 километара магистралног пута.”

„У септембру ћемо промовисати антикризне мере”, каже Дубравка Филиповски.

Да влада не прихвата опозиционе предлоге тврди и Драган Тодоровић потпредседник Српске радикалне странке. „На жалост усвојен је само један наш предлог. После отимања прелаза Јариња и Брњак затражили смо да се закаже седница Народне скупштине и СБ. Шесторо наших посланика добило је опомену, али седница је ипак заказана. Практично су усвојени и наши амандмани на Закон о катастру, које влада није прихватила већ их је предложила као своје.”

„Од 2005. године када је Србија постала држава, тражимо две развојне банке, стратегију или план како изаћи из економске кризе, да се покрену производња и инфраструктурни радови а да пољопривреда буде стратешка оријентација земље. Тражимо и да се у великој мери ослонимо на Русију јер једино послови са њима доносе корист”, каже Тодоровић.

Решењима за превазилажење кризе позабавила се ДСС чији је Програм усмерен на отварање нових радних места, развој домаће привреде и раст животног стандарда грађана. Од владе нису добили одговор, али ће и поред тога изаћи са Програмом развоја за Београд и Војводину, највероватније у септембру.

ЛДП је предложио мере у време првог таласа кризе, и неке идеје су накнадно прихваћене. Сада је странка организовала конференцију за новинаре, на којој је економиста Владимир Кравчук, нови члан Извршног одбора, рекао да је за похвалу да се влада спрема за одбрану од кризе и да састанак који је одржала улива поверење. Он је приметио да влада није предложила ниједну конкретну меру, и да је тешко сада давати сугестије на мере које нису донете.

Кравчук је објаснио да би Србија требало да се окрене озбиљним структуралним променама, пре свега у области инфраструктуре, пољопривреде и енергетике. „Не можемо се стално вадити на економску кризу. Када је земља у великим проблемима, од великог буџетског дефицита па надаље, промене су неопходне, а тешко да ће актуелна влада то моћи да уради будући да су избори на прагу.”

Миодраг Радојевић истраживач сарадник Института за политичке студије каже да је интересантно да неке опозиционе странке сада нуде програме за излазак из кризе, а да немају свој економски програм. „Може се приметити да економске теме долазе у први план и да ће бити у жижи избора. Другом таласу економске кризе мораћемо озбиљније да приступимо јер смо први потценили.”

Радојевић каже да влада има стратегију за економски развој, али да се у последњој години мандата не предузимају нови кораци ни у економским ни у структурним реформама. „Ова влада као ни претходне две-три не може се назвати реформском. Она је имала објективне тешкоће као што су економска криза, Хаг, ЕУ… али и субјективне јер се плашила негативних последица реформи које би угрозиле монополске позиције.”

На почетку мандата ове владе није било овакве „најезде” економских програма, али без обзира на њихов број поставља се питање да ли је логично да влада прихвата опозиционе програме када има свој економски програм. Ипак власт нерадо усваја опозиционе предлоге чак и када су добри. „Свакако постоји суревњивост, а то говори и о нивоу политичке културе код нас, али и о комплексном односу опозиције и власти”, каже Радојевић.