Спорни нови комплети за прву помоћ

Возачи имају рок од месец дана да купе нови комплет прве помоћи, али из важећих прописа није јасно да ли ће грађани моћи да докупе медицинско средство које употребе или ће сваки пут кад узму у руке завој или газу, куповати цео нови комплет, који кошта око 2.400 динара.

Поводом тога, у Министарству за инфраструктуру кажу да ово питање није у њиховој надлежности, а Агенција за лекове и медицинска средства истиче да сва овлашћења инспекције Министарства здравља престају када корисник купи комплет прве помоћи и стави га у кола. Од тог тренутка је поседовање и коришћење овог сета у надлежности саобраћајне полиције која, наравно, не може да каже грађанима да ли смеју да докупљују потрошене завоје и газе.

– Било би логично да грађани могу да купе компоненте које искористе, али то питање је спорно. Ова чињеница није наглашена у SRPS Z.B2. 001 стандарду којим је прописан састав и квалитет комплета за прву помоћ или у Правилнику о техничким условима возила који је прописао ову новину – објашњава Александра Вујачић, руководилац сектора за медицинска средства Агенције за лекове и медицинска средства.

Уколико грађани буду морали да купе цео комплет уместо употребљених компоненти, то је онда чиста пљачка, изричита је Вукица Стевановић, представник удружења „Фармацеутско језгро”.

– Произвођачи су сели народу на грбачу. А држава им у томе помаже разним законским обавезама које људи морају да плате. У овом случају је јасно да некомора да заради паре –мишљење је наше саговорнице.

Цена комплета је изузетно висока, чак два и по пута виша од цене прве помоћи која се може купити у западноевропским земљама.

Док у Министарству инфраструктуре кажу „да тржиште одређује цену”, Вукица Стефановић истиче да у Србији не постоји здрава конкуренција. Велики произвођачи лекова и медицинских средстава уништавају мале и, како каже, формирају цене да би што више зарадили. Спорна је и чињеница да нови комплети имају рок трајања, па ће возачи после неколико година морати да купују нове.

Све компоненте које чине прву помоћ имају рок употребљивости, а рок трајања целог комплета зависи од најкраћег рока за употребу појединих медицинских средстава који га чине, објашњава Александра Вујачић.

– Уколико је на гази која се налази у комплету назначен рок трајања до 2013. године, иако сва остала медицинска средства имају дужи рок, ваљаност целе прве помоћи истиче 2013. године– објашњава наша саговорница и додаје да рок употребљивости завоја или газа зависи од њихове стерилности која је ограничена начином на које је неко медицинско средство упаковано. Куповина новог сета је обавеза грађана, али и пружање прве помоћи повређенима на шта их обавезује Закон о здравственој заштити.

Ипак, у реалном животу очевици или учесници саобраћајних несрећа, веома ретко пружају помоћ повређеном, каже др Слађана Анђелић, начелник стручно-методолошког центра Завода за хитну медицинску помоћ у Београду.

– Већина грађана је уздржана када наиђе на жртву несреће. Не знају шта смеју, а шта не би требало да предузму. Многи се збуне и уплаше да додатно не повреде жртву. Неки људи лоше реагују на крв или рецимо на повраћање. Многи су гадљиви на помисао да некоме дају вештачко дисање, а у критичним ситуацијама о томе не би требало да се размишља – мишљење је др Анђелић.

Често се дешава да очевици позову Хитну помоћ, а они нестану без трага и гласа. Неки од њих се плаше да ће одговарати јер нису помогли повређеном.

– Не смемо ни претерано да храбримо људе да помогну повређенима јер лаици не знају правилно да процене ситуацију, па могу додатно да угрозе сопствену безбедност и жртву – објашњава наша саговорница и додаје да би сви грађани требало да похађају курсеве из пружања прве помоћи како би обновили старо знање и стекли ново. Ови курсеви се организују и у Заводу за хитну помоћ.

------------------------------------------------------------

Продају се и сумњиви комплети

Вукица Стевановић упозорава возаче да се комплети за прву помоћ продају на сумњивим местима и да се може десити да дају паре за прву помоћ која није усклађена са српским стандардом. Такође, возила регистрована у иностранству која су у транзиту кроз Србију, не морају да поседују комплет прве помоћи усаглашен са српским јер је Србија потписница Конвенције о саобраћају, која подразумева међусобно признавање опреме, кажу у Министарству за инфраструктуру. Ипак, грађани Србије не могу да имају у својим колима кутије прве помоћи произведене у иностранству јер на њима није истакнута ознака SRPS Z.B2. 001.