Немачка канцеларка не доноси ултиматум

Од Ангеле Меркел као канцелара економски и политички најјаче чланице ЕУ очекујемо да још једном снажно подвуче своју подршку Србији на путу ка чланству у Европску унију, односно добијању статуса кандидата. То је оно што можемо очекивати до краја године. У овом тренутку не изгледа реално добијање датума за почетак преговора, каже у разговору за „Политику” др Огњен Прибићевић, виши научни сарадник Института друштвених наука и некадашњи амбасадор Србије у Берлину.

Шта ће поручити када је Косово у питању?

Поновиће да Немачка очекује од Србије да нормализује односе са Приштином, а то значи да се наставе преговори о прелазима, печату и још неким другим стварима које се тичу живота људи на Косову. Али то не значи, како се овде тумачи, да ће она донети Србији неке ултиматуме, односно да се Косово везује за ЕУ јер се то тако не ради у светској политици и дипломатији. Њена посета и однос према Србији ће бити у оквиру зацртане политике Запада према Београду.

Није ли ултиматум тражење да се нормализују односи и шта уколико Србија то не уради?

То свакако није ултиматум. Не долазе Немци код нас, ми желимо у ЕУ. Од Београда се тражи да нормализује односе са Приштином да би могао да уђе у ЕУ јер ни Немачка, ни Француска, ни Британија не желе још један Кипар. То је испуњавање неких цивилизацијских норми понашања, да се односи Београда и Приштине регулишу на нормалан и европски начин како би се избегло оно што је урадио Тачи једним врло нецивилизацијским чином.

Али се такво понашање показало као ефикасно?

Тачно, али то је шири проблем квалитета савезника које Србија има унутар ЕУ. Ми нисмо успели да се изборимо за такав статус ни код једне од три водеће европске силе како би оне штитиле неке наше интересе. Тачи је акцију урадио уз прећутну подршку САД, а ми нисмо имали нити једну силу на својој страни која би правила неки баланс. Ми морамо да покажемо да уважавамо реалност, да нисмо велика сила и да имамо ограничене економске ресурсе.

Да ли се слажете са оценом да је Србија до сада потенцирала сарадњу са Француском, Британијом или Италијом, док је Немачка била у другом плану?

Не бих се сложио са тим. Од 2000. године ми смо захваљујући Зорану Ђинђићу имали искреног пријатеља у Немачкој. И са победом Тадића и те коалиције успостављени су односи на јако високом нивоу. Током мог боравка у Немачкој као амбасадора председник Тадић је долазио 14-15 пута. У то време формирана је и комисија за сарадњу између Србије и покрајине Баден-Виртемберг. Када су најважније теме, Србија има саговорника у Берлину, али мимо Косова и ЕУ морамо се много више оријентисати на сарадњу са јаким покрајинама на југозападу Немачке као што су Баварска и Баден-Виртемберг. Ми смо кривци што се више не ради на томе. Проблем је у томе што има мало робе коју можемо да понудимо Немачкој.

Зашто у Немачкој немамо лоби када пола милиона наших људи живи тамо?

Ми имамо људи из дијаспоре који имају известан утицај на неке политичаре, али то није јаче утемељено. У Немачку су шездесетих и седамдесетих година углавном ишли радници, а тек касније високообразовани људи. Сада имамо врло младу и образовану дијаспору, али није реално очекивати да она може суштински да утиче на политичке односе. Када је реч о Косову и ЕУ, то је далеко изнад њених могућности. Када је реч о признању Косова, кључну улогу је одиграло немачко чланство у НАТО-у и жеља Немачке да прати своје кључне партнере у НАТО-у, пре свега САД. Када је у питању ЕУ, бирачи у Француској и Немачкој нису за даље проширење и нема немачког политичара, а камоли неког из дијаспоре који би могао то да промени. То је сад тако. Не видим, међутим, разлога да будемо песимисти јер нисмо још пред вратима ЕУ, ствари ће се мењати. Важно је да Србија настави узлазне односе са Немачком и још важније да више пажње посвети онима који су јој ближи и географски и по броју становника, културним и историјским везама.

Дакле, треба да се угледамо на Хрватску јер видимо како то изгледа када иза неке земље стоји Немачка?

Апсолутно. Криза је показала да немамо савезника те снаге. То је врло озбиљан недостатак. Хрватска али и Бугарска су свој пријем убрзале преко моћних немачких покрајина са којима сарађују. Не можемо ми бити партнер Русији или Америци.