„Невидљивим” криминалцима даје лик

Које су боје очи поштара који вам бар једном месечно зазвони на врата? Да ли касирка у продавници у којој свакодневно пазарите носи минђуше? Јесу ли колегини бркови спојени са брадом? Питања банална, али колико је оних који ове и сличне детаље, попут рупице у бради, бора на челу или црвених отисака на носу од тешких наочара са диоптријом – уопште и не примете. А управо то запажање је од пресудне важности за Милоша Лукића из Управе криминалистичке полиције МУП Србије, који ради на пословима идентификације лица путем „фото-робота”.

– Израз „фото-робот” односи се на поступак цртања починиоца неког кривичног дела, на основу запажања сведока или жртве који га описује полицијском цртачу.

Такав цртеж се користи у даљој криминалистичкој обради. Објављује се и у медијима у сврху идентификовања починиоца. Реч „фото-робот” задржала се из времена када се лик особе формирао од исечака фотографија с детаљима који се слажу ручно на панел, а изглед се коригује на основу навођења сведока. У Нишу се још ради по том принципу – појаснио нам је Лукић.

Иако процес делује једноставно, није нимало лак ни за сведока, ни за цртача, који, осим цртачког умећа, мора имати и добар приступ уплашеним, повређеним, унезвереним особама, посебно ако су жртве, рецимо, силовања.

На кога вас подсећа?

Припремајући се за разговор помислили смо да саговорниказамолимо да по нашем опису наслика неког од наших познаника. Убрзо нам је постало јасно да то није прави пример за овај необичнипосао. Док смо разговарали са Милошем у канцеларију је ушла једна његова колегиница да нас послужи кафом. Мало касније уследило је питање да је опишемо. Били смо затечени. Замислили смо се. Осим фигуре, кратке косе и осмеха ничег више нисмо могли да се сетимо. Постало нам је јасније шта значи дати опис криминалца виђеног тек можда на две секунде и које је умеће потребно да се „препозна” лик на основу описа, посебно у случају када због страха и шока жгољави, голобрадинападач са пиштољем, у очима преплашене особе изгледа крупан, набилдован, до зуба наоружани разбојник…

Иако овај посао ради тек две године Милош уме да саслуша саговорника, опусти га и постави му право питање и тако добије што вернији опис од очевидаца који су, на пример, стигли да виде само назнаке лица испод капуљаче починиоца.Од помоћи је поређење са неком од јавних личности певачем, глумцем... па самим тим међу првима је и питање: „На кога вас подсећа?”.

„Убојито оружје” овог момка у плавом је доскора била графитна оловка којом је цртао на папиру. Данас, наш једини цртач фото-робота ради на дигиталној плочи која је повезана са компјутером. О употреби најсавременијих техничких достигнућа каже:

– Нема разлике. Основ свега је цртање. Лакше је једино брисање. Дешава се да сведок у моменту промени исказ док гледа цртеж, па тражи да се спусти чело, или пак приближе очи... што се на плочи решава једноставно, у неколико потеза, а на папиру је морало да се црта из почетка – објашњава наш саговорник.

Од фото-робота који Милош уради зависи рад криминалистичке полиције на терену. Некада прођу по две недеље а да не буде ништа, али исто тако буде ситуација када ради по неколико портрета истовремено.До сада је имао доста добре резултате, са прецизношћу од 60, па чак и 90 одсто када је реч о сличности цртежа и лика особе која се тражи.

– На једном фото-роботу се ради 10 до 15 дана, у зависности од особе која даје исказ и трауме коју је преживела, посебно ако је жртва насиља, јер би требало да се сети свега. Важно је да сведок што пре да опис, пошто су веће шансе да се ликови не помешају и замагле. То је за многе врло болно. У природи је човека да се од трауме брани заборавом – наводи цртач.

Занимљиво је да деца школског узраста виде детаље који одраслима промакну: тетоважу, ожиљак, младеж... Особе које имају ликовног талента су најбољи сведоци. Мада се дешава и да више сведока потпуно различито опише зликовца. Тада до изражаја долази Лукићева способност да од елемената који су заједнички за све описе нацрта лик који би полицији био од користи.

Са оца на сина

Да је Милош којим случајем послушао предлог професора после завршене уметничке школе, данас би био академски сликар, с обзиром на изузетан дар за цртање. Али, њега је, баш као и његовог оца Милована Лукића од кога је и наследио овај изузетни таленат, привукла школа унутрашњих послова.

– Ово је динамичан посао, пун адреналина, а опет имам прилику да се искажем и при том својим радом допринесем хапшењу криминалаца – поносан је Милош.

Занимљиво је да се цела породица Лукића, стричеви и брат, баве сликањем. Неки су окренути стрипу, неки мотивима из српске историје, а Милош одмор налази – у иконописању.

-----------------------------------------------------

Полиција не тражи често помоћ грађана, али када то чини, реч је о тешким кривичним делима чији је починитељ непознат. Сведок цртачу фото-робота мора да опише сваки детаљ особе која се тражи. Од општих питања о висини и грађи, цртач тражи од сведока да се сети и најситнијег детаља: израза лица, бора, облика носа, обрва…