Нове невоље

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 5. децембра – Нове велике невоље притисле су САД и широку међународну коалицију и у Авганистану, са забринутошћу се констатује у Вашингтону, иако је до недавно њихов ангажман у тој земљи истицан као успешан модел интернационалне интервенције. Ојачали су свргнути талибани, дејствује реорганизована Ал каида, учестали су атентати и диверзије, процветала је наркоилегала, разгранале су се племенске милиције, врло је сужен ауторитет централне власти...

Авганистан је на путу да постане нова "крахирана држава" – упозоравају и овдашњи политичари и чланови мисије Савета безбедности УН која је недавно имала непосредни увид у тамошња збивања. На коцки је и ауторитет НАТО – додају представници војне алијансе која на том фронту први пут дејствује изван Европе.

Ствари иду лоше у том "добром" рату (под окриљем УН, као одговор на терористичке атентате отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, 11. септембра 2001) – констатује и "Њујорк тајмс" у данашњем уводнику, оцењујући да је таква контрапродуктивност резултат погрешних потеза администрације Џорџа Буша. Походом на Ирак, Вашингтон је запустио Авганистан толико да амерички инструктори нису истренирали локалну полицију ни за извршавање рутинских, а камоли растућих и све изазовнијих безбедносних задатака.

Бушу је већ замерано да је "једностраним и претераним концентрисањем" на Ирак занемарио друга жаришта и изазвао поделе чак и у савезничком табору. А сада се испоставља да се стање погоршава на оба највећа америчка попришта – и у Ираку и у Авганистану, где се све више уочавају и недостаци у редовима НАТО.

За повећана искушења у Авганистану, алијанса нема довољно војника а поготову јој недостају прави борци – управо је сугерисао генерал Карл Ајкенбери, одлазећи тамошњи командант америчких трупа, највећег контингента у саставу од 32.000 војника чланица НАТО и других земаља. За успех операција потребно је да се отклоне преостала национална ограничења (нека су ублажена на недавном самиту у Риги) у колективном ангажману – изјавио је "Ју-Ес-Еј тудеју" и нагласио да је нарочито важно шире учешће тамо где је "густо".

Није у реду, каже, да у војном савезу постоје две групе –– једна која се бори и трпи губитке, и друга које нема на најопаснијим местима нити је довољно опремљена за поприште. Спремност за упуштање у битке недостаје и америчким трупама, извештава данас "Лос Анђелес тајмс", јер избегавају да се сукобе са све јачим снагама авганистанских наркодилера.

Пентагон, преноси се, тврди да нема довољно људства ни могућности да се упушта у борбе против те илегале, јер су његови војници усредсређени на акције против талибана и њихових савезника. Америчко министарство одбране се при том препире са сународничком Управом за борбу против дроге (ДЕА) и поручује да против "наркоса" треба да се, у оквиру завођења реда, бију авганистански полицајци.

У међувремену, израста нови "подземни" моћни систем. Авганистански "кумови" контролишу 92 одсто глобалног промета опијумом, од којег зарађују 2,3 милијарде долара годишње. Део тог профита одлази талибанима и другој герили, па и диверзантима Осаме бин Ладена –– процењују овде.    

Али, Пентагон није спреман да отвара нови фронт – против опијумске илегале иако финансира његове противнике. Стрепи, како се наводи, да би упуштањем у такве окршаје повећао гнев становништва, чија се једна осмина издржава гајењем мака који се после прерађује у опијум чија продаја, по неким проценама, достиже трећину укупне вредности националне економије…

Моћ талибана расте на опијуму – упозоравају овдашњи стручњаци и инсистирају да копнене и ваздушне снаге Пентагона, које још трагају за Бин Ладеном, крену и у офанзиву против наркокумова. Такву ванредну помоћ тражи и авганистански председник Хамид Карзаи. Ако се не повећа агресивност против опијумске илегале – каже бивши антинаркотички шеф у Стејт департменту Роберт Чарлс – "све досад постигнуто ће пасти у воду". 

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Инцидент у Јемену

Удар на америчку амбасаду

Према извештајима агенција
САНА – Непознати нападач пуцао је јуче рано ујутро из "калашњикова" на америчку амбасаду у Сани, главном граду Јемена.

Упркос изненадном рафалном дејству, нападач није успео да провали у комплекс амбасаде САД: у сукобу са јаким одредом снага безбедности Јемена, терориста је повређен и пребачен у болницу где је подвргнут полицијском испитивању, јавиле су агенције. Низ страних амбасада смештених у Сани добило је, иначе, ових дана службено упозорење домаћина "о могућем непосредном терористичком нападу".

Удар на америчку амбасаду догодио се након што је Јемен крајем новембра осетно појачао безбедност у стратешкој луци Аден на прилазу Црвеном мору. Дојава страних обавештајних служби званичној Сани, да би Ал каида могла извршити терористички напад на Аден, изазвала је безбедњачку опсаду кључне танкерске луке на путу из Азије ка Европи.

Јучерашњи удар на амбасаду САД и обавештајно упозорење о могућем удару на Аден уследили су у време када америчка морнарица разматра планове о поновном коришћењу те луке за танковање својих ратних бродова горивом.

Терористичке ћелије Ал каиде извеле су од почетка миленијума два спектакуларна напада на стране бродове укотвљене у територијалним водама Јемена. Исламски екстремисти су октобра 2000. чамцем ударили у потпалубље америчког разарача "Коул" и у том нападу погинуло је 17 америчких морнара. Ал каидин чамац камиказа ударио је октобра 2002. године у француски супертанкер у близини нафташких инсталација на југоистоку Јемена.

У борби против глобалног тероризма, влада Јемена сврстала се уз западну алијансу која има јако војно упориште у суседном Џибутију, али је режим у Сани често на мети безбедњачких критика. Почетком године група осведочених присталица Ал каиде успела је да побегне из затвора без трага.

Осама бин ладен, злогласни оснивач Ал каиде, рођен је у Јемену.

Т. В.