Добићемо и овај рат

Писмо такозване навијачке организације Гробари Југ представља памфлет који је по количини лажи, клевета, извртања чињеница и покушаја манипулације јавношћу без преседана у историји српског спорта. Није нам познато да се један спортски клуб у глобалним размерама икада суочио са оваквом рушилачком мржњом и покушајем да се методом насиља и линча сруши све што је мукотрпно стварано у вишедеценијској богатој историји.

Такозвани навијачи Партизана – аутори памфлета – који за себе могу да вежу било какав придев, али не и да су навијачи Партизана, јер се то противи здравом разуму и минимуму етичких обзира, кажу да су као грађани Србије озбиљно забринути на начин којим се управља и располаже имовином која је још увек у државном власништву.

Домаћинско управљање

Њихови ментори и саветодавци очигледно их нису поучили да имовина ФК "Партизан" није државно власништво и да ФК "Партизан" има статус удружења грађана као и сви спортски клубови у овој земљи. Душебрижницима успут поручујемо да се имовина ФК "Партизан" претходних година непрестано увећава, да се са њом управља домаћински и у најбољем интересу клуба и да је ФК "Партизан" у српском спорту узор финансијске и организационе стабилности. Како је могуће да је у времену тобожњег "пропадања" ФК "Партизан" изградио један од најмодернијих спортских центара у Европи којем су дивљење, између осталих, исказали Ленарт Јохансон, Мишел Платини, Франц Бекенбауер и Хавијер Клементе.

Такозвани "навијачи" такође кажу да је ФК "Партизан" последњих неколико година у великој организационој и резултатској кризи. Питамо се да ли под "великом организационом и резултатском кризом" подразумевају пласман у УЕФА Лигу шампиона у сезони 2003/2004, једини у историји српског фудбала, или резултате у сезони 2004/2005 када је ФК "Партизан" доспео до осмине финала Купа УЕФА презимивши у Европи као једини српски клуб у последњих петнаест година и одигравши укупно 12 међународних утакмица, највише у историји српског фудбала у једној такмичарској сезони. Чак и ове јесени, када су резултати далеко испод могућности клуба, ФК "Партизан" је у европским такмичењима постигао неупоредиво више од осталих српских клубова.

Овде треба напоменути да се резултати из последњих годину дана, којима нико коме је стало до клуба није задовољан, у памфлету готово и не спомињу, већ се он заснива на лажима о "махинацијама" и "лоповлуцима", и то у времену од претходне две деценије. Тиме су такозвани "навијачи", можда несвесно, открили да њихове активности немају везе са актуелним резултатима, већ се ради о атаку на клуб који има потпуно друге разлоге и циљеве.

Такозвани "навијачи" тврде да је актуелна управа ФК "Партизан" сама себе изабрала без демократских изборне процедуре. Управу ФК "Партизан" бира Скупштина клуба по законској процедури, а Скупштину клуба сачињавају истински чланови и навијачи ФК "Партизан". У њој нема, нити ће било када бити места за оне који своју "љубав" према Партизану испољавају на утакмицама дивљачким уништавањем имовине клуба, извикивањем шовинистичких и расистичких парола, хорским вулгарним и простачким вређањем и употребом пиротехничких средстава због чега се ФК "Партизан" већ годинама налази на "црној листи" УЕФА као један редовних снабдевача касе УЕФА средствима од казни за хулиганско понашање навијача.

Без иједне афере

Аутори памфлета помињу последњих 20 година као период лоших резултата и финансијских афера. Њихови умови, изобличени од мржње, нису могли простом математиком да израчунају да је у последњих двадесет година ФК "Партизан" освојио више трофеја него у претходних четрдесет година, нити су смогли снаге да се информишу и сазнају да се у последњих двадесет година за ФК "Партизан" не везује ниједна финансијска афера и да у више редовних контрола надлежни органи и независни ревизори нису открили никакву неправилност у пословању ФК "Партизан" која би имала обележје кривичног дела или кршења закона уопште. Насупрот лажима о "махинацијама" и "лоповлуцима" које се пласирају у јавност са нељудском упорношћу, а без иједног аргумента, стоји истина о беспрекорном и позитивном пословању, ретком у свету спорта.

Уместо да се придруже надчовечанским напорима руководстава ЈСД и ФК "Партизан" да обезбеде страног инвеститора за реализацију пројекта изградње нових супермодерних спортских објеката – фудбалског стадиона, комплекса од 8 тениских терена и две спортске сале са пратећим спортским и административним садржајима – који ће Србији и Београду донети прилив страног капитала од неколико стотина милиона евра, а спортистима сва 24 клуба ЈСД "Партизан" трајну материјалну основу за постизање врхунских резултата, такозвани "навијачи", ваљда из силне "љубави" према црно-белим бојама, позивају државу да спречи реализацију тог пројекта који свим клубовима Партизанове породице треба да обезбеди предност у односу на спортске ривале!

Везујући ФК "Партизан" за челнике прошлог режима такозвани "навијачи" прихватају отрцану и будаласту тезу оних којима Партизан није прирастао срцу да је доминација ФК "Партизан" у деведесетим годинама прошлог века резултат блискости са прошлим режимом. Када се та доминација наставила и после 2000. године ту тезу су престали да износе чак и њени најупорнији заговорници, а ево сада је истичу они који себе, гле апсурда, називају "највернијим навијачима Партизана".

Кључни циљ памфлета, невешто скривен, је да се девалвирају сви резултати ФК "Партизан" остварени претходних деценија изношењем става да су они последица наводних "махинација", а не рада и стручности структура клуба и да се ФК "Партизан" трајно обележи као "мафијашки" клуб. Питамо се како неко, ко себе назива партизановцем, може на овакав клеветнички и подмукао начин да дискредитује и компромитује све што је клуб учинио у спортској борби на игралиштима широм Европе и наше земље?

Оставимо по страни памфлет објављен трећег и четвртог децембра ове године који стручњаци за психу треба да проучавају као пример да не постоје границе лажима које људски ум може да смисли и рецимо о чему се овде у ствари ради.

Приватна препродаја

Пре неколико година су самозване "вође" такозваних "навијача" објавили рат ФК "Партизан", јер клуб није био спреман да испуњава њихове материјалне захтеве – да бесплатно добијају карте за утакмице које би касније препродавали навијачима чије су самопрокламоване "вође"; да по повољним ценама добијају артикле са обележјима Партизана такође ради препродаје; да клуб послује са њиховим приватним предузећима; да им се плаћају путовања на утакмице ван Београда; да некажњено дивљају на утакмицама и крше законске прописе и међународна правила. Ти захтеви се у криминолошкој терминологији називају рекетирањем. Када је клуб одбио да им изађе у сусрет "вође" су отпочеле рат користећи метод претњи и уцена, фокусирајући личност генералног секретара ФК "Партизан" као човека на кога треба најжешће ударити.

Рат самозваних "вођа" отпочео је још у јесен 2000. године и манифестовао се претњама, уценама, намерним изазивањем инцидената ради новчаног кажњавања клуба као организатора утакмица и скандирањем вулгарних и простачких порука упућеним играчима, тренерима и челницима клуба. У августу 2004. године такозвани "највернији навијачи" изазвали су један од највећих скандала у историји клуба демолирајући аутобус који је превозио играче и угроживши њихов физички интегритет. Тај напад се догодио у тренутку резултатског врхунца сениорске селекције.

Користећи објективно лошије резултате клуба у последњих годину дана као повод и нашавши медијску подршку и финансијске изворе, они су своје активности радикализовали, бојкотом утакмица у којима је клуб домаћин и стварањем несношљиве атмосфере вербалног линча на гостујућим утакмица највулгарнијим и најагресивнијим вређањем играча, тренера и челника клуба са очигледном намером да негативно утичу на игру и резултате клуба очекујући да ће изазвати организациону кризу у којој би остварили своје циљеве да "навијање" богато наплате рекетирањем клуба.

Удружена кампања

"Вође навијача" удружене и координиране са делом јавности, пре свега листом "Таблоид" и телевизијском емисијом "Спортска галаксија", воде клеветничку кампању без премца у историји српског спорта са циљем да се најгнуснијим лажима ФК "Партизан" прикаже у јавности као "синоним за лоповлук", а његови челници као "криминалци" и "мафијаши".

Циљ ове кампање, која се води са безобзирношћу, осионошћу и мржњом која није схватљива разумном човеку, је да се, не само фудбалски, већ и остали водећи клубови ЈСД "Партизан" трајно уклоне са спортске сцене Србије као носиоци врхунских резултата. У читавој акцији "вође" безочно манипулишу, користећи када је неопходно батине као аргумент, групом углавном малолетних лица које наводе и подстрекавају на линч, дивљачко понашање и кршење закона.

Самозване "вође" и њихови саветодавци и савезници имају још један важан стратешки циљ – потпуно сатирање легендарног Партизановог Југа кога покушавају да, од симбола неизмерне и безрезервне љубави према клубу и фанатичног, али спортског и фер навијања, претворе у инструмент уништења клуба и полигон за испољавање најнижих порива.

Атмосфера јавног линча нарочито је усмерена ка генералном секретару ФК "Партизан", кога креатори кампање очигледно сматрају кључним руководиоцем у ЈСД "Партизан". Хорско извикивање увреда и клевета праћено медијским лажима, напади на физички инетгритет, промоција погребног крста са 2006. годином као годином смрти, претње члановима породице, стварање уверења да је неко "криминалац", "лопов" и "мафијаш" – све је то образац који је у овој земљи, на жалост, успешно примењен почетком 2003. године са трагичним последицама.