Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закон о својини до половине септембра

Закон о својини до половине септембра
Не могу битим продати извори минералне и термалне воде, водотоци, природна језера... (Фото Л. Адровић)

Одбор за привреду и финансије Владе Србије усвојио је јуче Нацрт закона о јавној својини који својину у Републици Србији дефинише на три нивоа – републичком, покрајинском и локалном, изјавио је потпредседник владе Божидар Ђелић, а преноси Танјуг.

После седнице одбора Ђелић је рекао новинарима да ће уследити јавна расправа о том законском нацрту до 31. августа, а после тога почетком септембра влада ће усвојити Предлог тог закона који ће бити упућен у редовну процедуру у парламент.

Ђелић је изразио уверење да ће нови закон о јавној својини, као и закон о враћању одузете имовине бити усвојени до половине септембра, чиме ће бити омогућена реформа јавног сектора и ослобођен вишак имовине код јавних предузећа за прилив страних инвестиција.

Одговарајући на питање новинара да ли је постигнут технички и политички договор приликом доношења Нацрта закона о јавној својини, Ђелић је рекао да су сва техничка питања у овом законском нацрту решена, али је „остало још неколико политичких аспеката да се реши”.

Нацртом закона о јавној својини, рекао је Ђелић, а преноси Бета, предвиђен је „функционални принцип” у одређивању јавне својине, а дефинисана су и општа добра која неће моћи да буду продата и приватизована.

Ђелић је прецизирао да су природна богатства која не могу бити продата минералне сировине, извори минералне и термалне воде, водотоци, природна језера истичући да су они у власништву државе и могу се дати само под концесију или на коришћење.

„Напокон имамо Нацрт закона о јавној својини којим ће се заокружити децентрализација и дати јој пуни живот и пренети имовина на Покрајину, градове и општине, али тако да оно што мора остане државна својина”, рекао је Ђелић.

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције казао је да Нацрт закона о јавној својини предлаже и да се иде у озбиљну реформу јавног сектора.

Како је рекао, према Нацрту закона јавна предузећа као што су Електропривреда Србије и Железнице и јавна комунална предузећа моћи ће да се укњиже као власници имовине коју употребљавају, али само после одобрења оснивача.

То значи да ће у следеће две године, што је рок предвиђен законом, истакао је Ђелић, јавна предузећа морати да докажу која им је имовина потребна за обављање функција. „Питања обима јавног сектор биће предмет озбиљне реформе и кроз полугу јавне својине успећемо да смањимо обим тог сектора и избегнемо да располаже са имовином која му није потребна”, оценио је Ђелић.

Он је изразио уверење да ће се тиме ослободити и земљиште и некретнина и других могућности за додатно привлачење инвеститора и додатну приватизацију.

Ђелић у овом тренутку није желео да изнесе процену колика је вредност те имовине. Како је најавио, први велики скуп у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавној својини биће одржан у понедељак уз учешће представника Сталне конференције градова и општина.

Ђелић је казао и да је закон о јавној својини усклађен са законом о враћању одузете имовине, тако да неће бити могуће уписати својину над имовином која се потражује кроз реституцију.

П. Р.

-------------------------------------------------------------

СКГО задовољна решењима у Нацрту закона о јавној својини

Стална конференција градова и општина задовољна је решењима у Нацрту закона о јавној својини, изјавио је јуче председник СКГО Саша Пауновић. „Наш представник је учествовао у припреми Нацрта закона о јавној својини и углавном је усвојено све оно што смо тражили”, рекао је Пауновић за агенцију Бета.

Очекивања представника СКГО су да ће локалне самоуправе после примене тог закона бити у позицији да располажу имовином на својој територији, да се повољније задужују, лакше привлаче инвеститоре и отварају нова радна места.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.