„Марково” породилиште довршава ЕУ

После 5. октобра 2000. године стали су сви радови на згради породилишта у Пожаревцу, јер су нове власти ту зграду сматрале приватним и маркетиншким пројектом породице Милошевић. Једанаест година после обуставе радова, све политичке партије у граду постигле су консензус та се та зграда коначно заврши и постане нова болница и централна здравствена установа Браничевског округа. То потврђује градоначелник Пожаревца Миодраг Милосављевић, кадар ДС-а, подсећајући да је крајем деведесетих година подизање зграде као новог породилишта можда био преамбициозан пројекат јер толико породилиште није било потребно Браничевском округу. Испоставило се, међутим, да је тај објекат за нову болницу данас веома драгоцен.

– Ту зграду морамо завршити. Локална самоуправа аплицира код европских фондова, како би нам помогли да је завршимо, јер град за то нема средстава. Спремнисмо да помогнемо око суфинансирања, јер сматрамо да стара болница није адекватно опремљена – каже градоначелник.

Он сматра да је бесмислено бавити се, после толико година, чињеницом да је идеја о градњи породилишта потекла у круговима Слободана Милошевића и Мире Марковић.

Постоји неколико верзија о томе како је настала идеја да се почне градња, које нису лишене пикантерија везаних за живот тадашње владајуће породице. Пожаревачко породилиште се чак појављује и у објављеним транскриптима хрватских тајних служби које су прислушкивале разговоре Слободана Милошевића са сином Марком и Маркове разговоре с Миром Марковић. Према тим транскриптима, зграда је почела да се гради на основу жеље Марка Милошевића. Иако је Слободан Милошевић био против тога, Маркова мајка Мира Марковић била је одушевљена идејом, па је издејствовала код тадашњи локалних власти да се породилиште гради.

Према хрватским изворима, који су прислушкивали Милошевићеве разговоре из Карађорђева, Марко је планирао да то буде његово приватно породилиште.Међутим, чињеница да су ту зграду, све до пада Милошевића, финансирале локална самоуправа, привреда Браничева и држава, као и да се као власник или сувласник нигде не помиње син Слободана Милошевића. То потврђује и градоначелник Милосављевић, али и директор пожаревачке болнице др Срећко Д. Босић.

– Зидање зграде започето у јесен 1998. године.Грађевински радови су трајали и за време НАТО агресије. Али, октобра 2000. године, када је завршено 70 одсто грађевинскихрадова, изненада се стало с градњом – каже др Босић, наводећи да се наредних пет година мировало и да је локална самоуправа исплаћивала дугове грађевинарима.

Међутим, 2006. године, на иницијативу Здравственог центра Пожаревац и болнице, Министарство здравља је дозволило пренамену зграде, тако да је поред породилишта дозвољено да у згради функционишу и хирургија са урологијом, централни операциони блок с централном интензивном негом болнице Пожаревац и пријемно-ургентни тракт.

– То постаје хируршки блок болнице Пожаревац, али само на папиру – каже др Босић.

Уз средства ЗЦ Пожаревац и болнице, урађен је потом детаљни пројекат пренамене нове зграде, тако да се сада може конкурисати за средства за њен завршетак.Предлог др Босића је да недовршена зграда болнице треба да постане државни пројекат, јер би, премањеговим сазнањима, то била прва болница у Србији саграђена од темеља у последњих двадесетак година.

–Садашњи услови за рад особља и смештај трудница и породиља у Пожаревцу су на граници стручно-медицинске и људске  прихватљивости – напомиње директори указује да је и садашња главна, стара зграда пожаревачке болнице, зидана дуже од 10 година.

– Пуштена је у рад 1948 године. Време тада није било много боље него сада, алису људи имали визију и у то тешко време успели су да наследницима оставе једнудивну зграду. Шта да ми кажемо нашимнаследницима? Ко нам није дао  да завршимо болницу? – пита се директор.

Као члан СПС-а, који заједно с ДС-ом и УРС-ом чини владајућу коалицију у Пожаревцу, др Босић не жели експлицитно да одговори на питање да ли зграда породилишта, или нове болнице, како год је звали, није довршена само зато што је то била идеја породице Милошевић. Незванично, ту тезу нерадо потврђује не само он, већ и остали званичници града. Али, као и у свим српским причама, и ова потврђује да истина никада није црно-бела, па ће некима можда звучати невероватно оваква вест: да ће идеју породице Милошевић сада финансирати Европска унија.

--------------------------------------------------------------------------

Спречен улазак птица у зграду

– Колико ја знам, зграда је пројектована на шест хиљада квадрата, а током градње се стигло до око осам хиљада квадратних метара површине. Тек је прошле године, уз помоћ локалне самоуправе, урађена санација објекта: стављени су нови олуци, затворени су вентилациони отвори, како би се спречио улазак птица у зграду – напомиње др Босић. Према његовим речима, крајем деведесетих и почетком 2000. године, у Браничевском округу и Пожаревцу годишње је било и по 2.500 порођаја. Удвехиљадитим тај број се драстично смањио на нешто више од хиљаду порођаја годишње.

Из Министарства здравља без одговора

У Министарству здравља до закључења овог броја, нису одговорили на питање „Политике”– да ли је то министарство упућено у проблем пожаревачке болнице и да ли сматра да завршетак зграде треба да постане државни пројекат који треба завршити? У Министарству такође нису одговорили на питање да ли грађани Пожаревца треба да добију нову згради болнице, без обзира на то што је то била идеја породице Милошевић?