Саобраћај отежава дисање

Док се Панчевци гуше од загађења ваздуха због фабрика, Београђани тешко дишу због старе градске бољке – густог саобраћаја. Према статистици, у престоници постоји 400.000 возила, а тешки камиони, иако најчешће заобилазе строги центар, и даље круже у његовој непосредној близини, "чекајући" да буде изграђена путна обилазница око Београда. 
Због свега тога, крајем новембра забележена је концентрација штетних честица у центру Београда која је била пет пута већа од дозвољене. Осим у Булевару деспота Стефана, бившој Улици 29. новембра, високо присуство микрочестица измерено је и на свим централним градским улицама.

Према речима Милана Вујанића, професора на Саобраћајном факултету, потребно је смањити број возила у граду, али за то су потребни време и новац. Уз то, услов је и изградња метроа.

– О загађењу се првенствено брину инжењери који праве моторе са високим еколошким стандардима и различитим врстама горива.  Саобраћајни инжењери се труде да поправе ситуацију на терену. Не би било фер тврдити да градске власти не раде на решавању тог питања – истиче Вујанић.

Наш саговорник напомиње да већина од 860 новијих градских аутобуса који су купљени имају стандард мотора "еуро-3", што доприноси смањењу загађења, а купљени су и нови тролејбуси. Ради се и на томе, тврди Вујанић, да се у догледној будућности грађанима омогуће бољи услови превоза, како би кола остављали у гаражама.

– Град не може брзо да реши те проблеме. Постоји одлука по којој се забрањује кретање камиона кроз центар града, од 7 до 21 час. Комунални радови и испорука робе морају да се обављају пре или после тог времена – објашњава Вујанић.

И бројни радови на асфалтирању улица широм града доприносе загађењу. Вујанић каже да и грађани морају да се стрпе, како би касније имали користи од нових путева.

– Још један начин да се поправи стање у београдском саобраћају јесте градња подземних паркинга. Градске власти планирају градњу паркинга испод Студентског трга и у Улици Страхињића Бана, на два подземна нивоа. Чињеница је и то да су наши људи "специфични". Важније им је да живе у центру града, дајући велике суме новца, а возе заставу 101 и још очекују место за паркирање. Све обрнуто од логичног. Центар града у другим деловима света служи за посао, а живи се на периферији – каже Вујанић.

Већ дуже време постоји и идеја да се путничким аутомобилима забрани улазак у центар града, који би служио само возилима градском превоза. Вујанић сликовито објашњава да је то дивна идеја, попут Платонове "Државе". Добро звучи на папиру, али није изводљиво.

– Понављам, градња метроа би пуно помогла, али само за изградњу једне линије потребно је четири године. Позната су нам искуства европских градова када је забрана уласка аутомобила у центар града у питању. Тога су се прво сетили у Белгији, тако што ће улаз бити дозвољен само за возила у којима има више од две особе – вели Вујанић.