Куповна (не)моћ топи промет

Када промет пада свуда, осим у радњама за социјално угрожене грађане, то је јасан знак да куповна моћ грађана опасно слаби. Ако се просечан рачун у великим трговинским ланцима истопио десетак одсто, а у СОС маркетима је из дана у дан све више купаца, онда је то прави индикатор стања наше трговине и куповне (не)моћи грађана.

Рачуница Уније послодаваца Србије показује да је промет у малопродаји, у поређењу са 2008. годином опао 17 одсто, док је, са друге стране, промет у СОС маркетима у последњих годину дана више него удвостручен.

У водећим трговинским кућама нису вољни да јавно говоре о промету и просечном рачуну који купац направи на каси, али, како незванично сазнајемо, просечан рачун у мањим објектима износи од 350 до 450 динара, у супермаркетима од 600 до 800 динара. Дотле просечна куповина у хипермаркетима вреди од 1.800 до 2.000 динара. У малим радњама на ћошку ситуација је знатно алармантнија, па просечан рачун неретко пада и испод 200 динара, чак и на 150, због чега су многи били приморани да ставе кључ у браву.

– Истраживање малопродаје спровели смо у девет већих градова Србије. Резултати до којих смо дошли показују да, генерално, вредност просечне куповине данас у Србији износи око 350 динара, а да пад промета износи око 17 процената у поређењу са периодом пре кризе. То се, међутим, односи на веће центре, где је и стандард бољи, док је у мањим, руралним местима пад промета још драстичнији и, према нашим информацијама, износи и више од 30 одсто. Главни узрок томе је све слабија куповна моћ грађана, што аутоматски доводи и до пада тражње – оцењује Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

Купац је, због тога, драгоценији него икада, а трговцима понестаје маркетиншких кампања којима би их привукли. Чим су у једном трговинском ланцу увели викенд попуст од десет одсто, то су одмах урадили готово сви други. Након што су једни смислили попуст за пензионере, убрзо су им се придужили и други. Последње оружје које се још није омасовило код нас су такозване картице лојалности. Популарне на Западу и у земљама окружења, попут Хрватске, купцима доносе олакшице. Питање је дана када ће нам у супермаркету понудити и ову „погодност”.

Трговци кажу и да, због беспарице, потрошачи веома добро реагују на попусте, па продаја робе која је на снижењу расте и до 100 одсто. То потврђује и статистика. У агенцији за маркетиншка истраживања ГФК рекли су да су још у току протекле године многи почели куповину да планирају у складу са снижењима. Да су купци променили навике, потврђују и у водећим трговинским ланцима. Уместо артикала познатих произвођача, многи купци почели су да, због ниже цене, пазаре до јуче мало познате производе трговачких робних марки. У „Максију” су проценили да је учешће производа њихових приватних марки у промету прешло 11 одсто.У „Темпо” хипермаркетима је, у поређењу са периодом пре кризе, дошло до благог раста продаје основних намирница, али до већег пада тражње електронике, намештаја, расвете, лампи, а слично је и у „Макси” супермаркетима. Исте трендове уочили су и други трговци.

– Приметно је да се потрошачи рационалније понашају у куповини и да чешће купују артикле који су на акцијама, што директно утиче на повећану продају тих производа у односу на осталу робу – наводе у „Идеи”.

-----------------------------------------------------------------------

За корпу чак 1,43 плате

Према последњим подацима Министарства пољопривреде и трговине, просечна потрошачка корпа за јун ове године износила је 56.081,80 динара, а просечна зарада без пореза и доприноса 39.322 динара. Тако је за покриће просечне потрошачке корпе било потребно 1,43 просечне плате. Посматрано по градовима, натпросечну нето-зараду у јуну 2011. године, статистика је регистровала у Смедереву (53.816 динара), Београду (49.100 динара), Новом Саду (43.823 динара) и Панчеву (43.257 динара). Просечна плата испод просека забележена је у Шапцу (39.260 динара), Ужицу (37.444 динара), Зрењанину (36.862 динара), Зајечару (36.488 динара), Крагујевцу (35.440 динара), Суботици (35.207 динара), Сремској Митровици (34.676 динара), Краљеву (33.956 динара), Нишу (33.867 динара), Ваљеву (32.642 динара) и Лесковцу (29.675 динара).

Почек и до 180 дана

Због трке за купцима у појединим трговинским ланцима почели су да одобравају одложено плаћање чеком на почек од 120 па до 180 дана. У „Максију” и „Темпу” је рачуне веће од 2.000 динара могуће платити после 90 дана, док је у „Меркатору” и „Роди” услов да се рачун измири после три месеца „цех” од 5.000 динара. У „Идеи” одобравају одложено плаћање до 120 дана за рачуне веће од 2.000 динара, док је рекордер „Универекспорт”, у чијим је објектима износе веће од 3.000 динара могуће платити и након 180 дана.

Купцима овакав вид плаћања одговара, па учешће чекова у промету све више расте. У СОС маркетима викендом достиже 20 одсто, у „Максију” је око 10 процената, а у „Меркатору” седам одсто.