Сапуни и накит од драгог камења

По њему се гази. Од њега се стазе и куће праве. Осим за ове намене, камен се користи и за украшавање. Они који су му упознали природу кажу да има и делотворна својства. Сестре Данијела, Зденка и Жељка Панајотовић, истраживањем камења, и то не обичног, већ драгог, баве се деценију и по. Прве лекције научиле су у детињству, од деде са којим су обилазиле врлети Старе планине и на њој налазиле шкољке и корале. Њихово истраживачко место већ дуже време је планина Радан и околина Медвеђе. У овом крају, кажу сестре, драгоцено камење свуда је разбацано. Налазишта у Србији има много. Медвеђа, се нарочито издваја по том богатству, а за њом су Рудник, Цер, Фрушка гора...

– Кад смо на терену, заборавимо на време – кажу сестре. Као најбољи период за лутање по планинама оне издвајају рано лето и јесен јер се ређе дешава да им змије испрече пут. Стартују зором, а остају док сунце не зађе.

„Наш посао није како неки мисле рударско копање. Камење скупљамо на површини. Око нам се изоштрило и лако уочимо вредан примерак – прича Данијела, не кријући да то што раде тражи много одрицања. Умеле су да себи ускрате куповину и најнужнијих ствари како би се посветиле истраживању. Од алата користе шиљате предмете. Носе их у џепу и њиме разбијају камен, мада им је понекад потребан чекић. На питање који камен је најтеже уочити, одговор је – аметист. Обично је скривен у љуштури. Ове жене радозналог духа, појашњавају да је потребно разбити и по десетак неугледних каменчића док се у једном од њих не појави геода са дивним љубичастим кристалима. Људи на излетиштима газе по њему, а не препознају га. Сестре свој излазак на терен у Медвеђи пријављују надлежним органима. Сагласност добијају од председника општине, који им због неприступачних терена понекад обезбеди и возило. У овом крају драгоцено камење користе као грађевински материјал. Од њега праве ограде, куће и стаје, и не придају му јувелирску вредност. Нарочито су неповерљиви, тврди Данијела, када им се покаже полирани камен јер он тада добија лепшу структуру, изражену боју и висок сјај. Према истраживањима, у Србији постоји више од 132 налазишта драгог камена. Најпознатије врсте су јаспис, калцедон, ахат, сард, карнеол, цитрин, кварц, горски кристал, опал, берил, флуорит... Иако мештани Медвеђе не маре много за камење, црвеном јасипсу или бојном камену дају предност. Служи им као лек који враћа виталност.

Део свог искуства сестре су искористиле за израду сапуна. Примењују нову технологију уз употребу видљивих кристала на бази маслиновог уља у комбинацији са кристалним варијететима кварца и драгог камења.

Панајотовићеве су регистроване као иноватори при Министарству науке Републике Србије.

Оно на шта су до сада поносне је „Нововизантијски колаж” – новопатентирана технологија широко примењива у ентеријеру за израду делова намештаја, подних и зидних плоча и украсно употребних предмета. Ова технологија представља својеврстан спој знања из области хемије, минерологије и обраде камена. Медаље потврђују квалитет њиховог рада. Низале су се златна „Тесла – Пупин”, 2003. године, сребрна за нову технологију „Никола Тесла” 2004. године, и бронзана KIWIE, у Сеулу. Ту је и признање „Младен Селак” за младе проналазаче 2004. године.

За кристалне сапуне, од Савеза проналазача Београда, прошле године, добиле су бронзану медаљу „Никола Тесла”.

Данијела организује и курс о примени драгог камења и кристала у козметици. Сапуни и украси које она прави изложени су у уметничком студију „Софи арт” и галерији „Кристал град”.