Бање не могу на тендер

Влада Србије би на некој од наредних седница требало да поништи одлуку о оснивању комисије која би путем тендера изабрала приватизационог саветника за продају шест рехабилитационих центара у бањама Србије грађених у време социјализма новцем Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених. И то лично на предлог премијера, сазнаје "Политика".

Предлог да се неки од рехабилитационих центара нађе на тендеру пре неголи се утврде прави власници или бар ко је највећим делом финансирао њихову градњу дали су средином године Министарство финансија и Министарство здравља, упркос томе што је Управни одбор Фонда ПИО запослених још крајем прошле године затражио измену и допуну закона о имовини Фонда ПИО, будући да је реч о парама које су бесповратно деценијама од својих плата улагале генерације запослених у Титовој Југославији, а да их при том нико о томе није питао.

Шта је све грађено

Током 70-их и 80-их година прошлог века претходници данашњег Фонда ПИО располагали су великим новцем, будући да је однос запослених и пензионера био пет према један. Управо су ти вишкови новца трошени за градњу клиничко-болничких центара, домова здравља, водовода и канализације, као и радионица за инвалиде. Примера ради, само од 1969. до 2000. године од 260 здравствених установа у Србији, чак је 216 изграђено пензионерским динаром.

Како новац којим је располагао претходник Фонда ПИО запослених није био државни, нису ни заводи за рехабилитацију, чија је продаја била најављена, могли да се нађу на тендеру.

Закон о имовини на коме Фонд ПИО инсистира управо би решио овај проблем. Тако би се тачно знало ко је где, када и колико издвајао за градњу бањских, климатских лечилишта која пензионери данас не могу да користе, било зато што је већина у лошем стању, или зато што су остали и недовршени, па многи од њих никада нису ни почели да раде.

И данас су, рецимо, РХ центри у Јошаничкој, Врањској или Буковичкој бањи – сабласно празни.

У градњу центра за рехабилитацију неуролошких постоперативних болесника у Јошаничкој Бањи, како се може видети из обимне документације Фонда ПИО, још 1975. године уложено је око 50 милиона динара. На то је Фонд уложио додатни новац, укупно 63 милиона динара, и успео да заврши 95 одсто грађевинских радова. Увео је комплетну инсталацију у објекте, али је на препоруку тадашњег Извршног већа донета одлука да се промени намена овог завода како би се он користио не у здравствене, већ у туристичке сврхе, уз напомену да се око 63 милиона динара пренесе "Генералекспорту" у Београду, и то без обавезе враћања. Од дана преузимања до данас овај објекат је у истом стању. У Фонду ПИО, међутим, нису били лењи, па су се распитали да ли постоји документација о томе како се и на који начин некоме поклањају објекти који су се градили туђим парама, и то подно Копаоника. Ових дана би, како се сазнаје, и томе могли ући у траг и повратити своја средства.

Помоћ рудницима, предузећима...

Проблем је што Фонд практично не може да управља својом имовином док се не измени закон. Средства Фонда су, наиме, давана корисницима у друштвеној својини и на тај начин она су постајала друштвена. Овим новцем је, рецимо, финансирана градња Медицинског факултета у Новом Саду, Специјална болница у Бањи Ковиљачи, Костолцу, Златибору...

А када је законом 1984. године "повећан оквир дозвољене потрошње", Клинички центар је бесповратно добио 980 милиона динара. Само у периоду од почетка седамдесетих па наредних 10 година Фонд је учествовао у градњи водовода у више од 55 општина, у шта је уложено близу 100 милиона динара.

Драстичан случај била би и продаја Чиготе на Златибору, специјализоване болнице за лечење ендокриног система, коју је Министарство здравља било намерило да приватизује. И то без обзира на чињеницу што је Фонд ПИО од 1970. до 1978. године у градњу, исплату накнаде за коришћење земљишта и израду пројекта уложио више од 120 милиона динара.

Иако је врло тешко рећи колика је укупна вредност свих саграђених објеката – клиничких центара, бањских и климатских лечилишта, аутопутева и осталог на просторима некадашње Југославије, процењује се да је реч о око 20 милиона евра и око 200.000 квадрата.

Фонд ПИО је улагао и у градњу предузећа и рудника попут Рембаса који је новчано потпомогнут девет пута, Алексиначких рудника (пет пута), Београдског вунарског комбината, Цементаре Нови Поповац, Тигра из Пирота, Заставе Крагујевац...