Аларм партнерима, позив ривалима

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 6. децембра – Јавност, овде и у свету, заинтересована за питања рата и мира, добила је данас нови бестселер за који се још не зна да ли ће да ли ће га живот сврстати у политичку реалност или стратешку фантастику. Управо је, наиме, у Вашингтону представљен дуго очекиван спис с предлозима за промену ангажмана суперсиле на највећем бојишту данашњице, под насловом "Извештај Студијске групе за Ирак: пут напред – нови приступ".

Држећи у руци примерак ове књиге, коју му је јутрос у седам сати уручио десеточлани ауторски тим, председник Џорџ Буш ју је и лично препоручио. Мада му она нуди – да крене и оним путевима које је досад одбацивао као странпутице.

Бушу се у овом тренутку чини најважнијим, како је нагласио, то што она омогућава постизање нестраначког националног јединства о главном спољнополитичком изазову. Такву поруку посматрачи доживљавају и као лидерову тежњу да проширењем екипе трагача за излазом из ирачког хаоса бар донекле ослаби растуће критике на рачун ратне стратегије Беле куће, чији су "превиди" допринели поразу владајућих републиканаца на парламентарним изборима 7. новембра.

Нови путокази

Документ је сачинио тим од по пет републиканаца и демократа, предвођених ветеранима Џејмсом Бејкером и Лијем Хамилтоном, после осмомесечних расправа, уз прикупљање мишљења многих званичника и експерата. Према доступним анализама, у њему нема "готових решења", али садржи низ путоказа које одударају од досадашњих смерница руководства САД.

Највећу промену, чини се, представља сугестија Бушу да упути упозорење партнерима на власти у Багдаду а да, истовремено, понуди руку сарадње ривалима у ирачком суседству. Предлаже се, тако, да се влади Нурија ал Маликија стави на знање да ће јој САД смањити економску и војну подршку ако не извршава обавезе као што су јачање мера безбедности, смиривање верских и етничких сукоба и стварање владе националног јединства. А да се, уједно, прихвати да у сређивању ирачке ситуације учествују Иран и Сирија, иако их Вашингтон сматра својим главним непријатељима на Блиском истоку и спонзорима тероризма, против којег је прогласио "глобални рат".

Буш је досад одбијао да "припрети" Багдаду као и да се упушта у дијалог с Техераном и Дамском, па није извесно ни да ће сада то прихватити. Он је, кажу његови сарадници, тек почео да прикупља "свеже идеје", па очекује и друге прилоге, поготову из Пентагона и команданата са фронта.

Будући министар одбране Роберт Гејтс му је, јуче приликом "преслишавања" на сенатском панелу, већ понудио врло свежу оцену – да "САД не побеђују у Ираку", супротно досадашњим тврдњама Беле куће и одлазећег шефа Пентагона Доналда Рамсфелда. Гејтс је донедавно био члан Студијске групе која предлаже и да се у решавању ирачког проблема појача ангажман за решавање израелско-палестинског конфликта, како би се постигла целовита стабилизација региона.

Такво "повезивање" Буш такође није прихватао, али се ситуација мења. Администрација је, примећује се, већ готово одустала од првобитне амбиције да из Ирака шири демократију по Блиском истоку, и покушава да "спасе што се још спасти може", тачније – да спречи да грађански рат не доведе до распада те земље и да не изазове регионални рат уз учешће више околних земаља. Помиње се да би, на пример, Сиријци и Саудијци могли да се у Ираку придруже сунитима, Иранци шиитима, а да би Турци могли да се ангажују против све самосталнијих Курда како би спречили "преливање сепаратизма на области Турске"…

Студијска група сматра и да треба преусмерити ангажман америчких војника у Ираку, тако да се посвете појачаном увежбавању ирачких снага, а склоне с најжешћих попришта у базе, одакле би, по потреби, прискакали у помоћ савезницима – као јединице за брзо реаговање. Потреба је већ напретек, али је кошмар толики да је све теже диференцирати пријатеље од непријатеља.

Може бити и горе

Овлашћени двостраначки тим сматра, такође, да америчке трупе треба да се постепено повлаче, тако да од садашњих 140.000 до првих месеци 2008. остане само њих 70.000. Ипак се не препоручује тврди рок за одлазак, јер би такво орочавање "подстакло непријатеље", који су раније класификовани као "побуњеници, садамовци, терористи, приватне милиције". Не предлаже се ни слање појачања, за шта се залажу поједини сенатори, јер се процењује да то не би помогло у датој ситуацији, а могло би да повећа број америчких жртава…

Кад се досад обелодањено из рапорта сабере, произлази да се инсистира на ширењу дипломатских активности, уз могућно сазивање међународне конференције, а смањивање војног ангажмана тако да у првом тромесечју 2008. из Ирака оду америчке јединице "које нису неопходне као снаге заштите". Али не треба очекивати да је тако понуђен "чаробни штапић", предочио је портпарол Беле куће Тони Сноу, подсећајући на сложеност ситуације.

Студијска група упозорава да је ситуација у Ираку "лоша и да се погоршава". Ако се тако настави, додаје, прети "хаос који може да изазове пад ирачке владе, хуманитарну катастрофу, интервенцију суседа, ширење сукоба између шиита и сунита, Ал каидино пропагандно проглашење победе, смањење глобалног престижа Америке, уз даљу поларизацију унутар ње". 

Бушу се вероватно највише допада апел аутора за обједињавање Американаца како би се ојачала спољнополитичка ефикасност и уверљивост земље. Али то њему поставља нови тежак задатак – да почне да збија и националне и спољне редове које је досадашњим потезима прилично издиференцирао на "оне који су с нама и оне који су против нас".