Србија поделила ЕУ

Наде да би преговори ЕУ и Србије о споразуму о стабилизацији и придруживању могли да се наставе и без изручења Ратка Младића Хагу, на таласу ненаданог успеха самита НАТО-а у Риги, где је Србија добила позив за Партнерство за мир, "подгрејала" је и изјава високог предстaвника ЕУ Хавијера Солане да ће "ЕУ после избора размотрити обнову преговора са Србијом", да би он желео да се после избора наставе преговори и да ће се то "врло вероватно и догодити", али и незваничне информације са маргина министарског састанка ОЕБС-а у Бриселу да би Србија могла да добије повољне вести већ у наредних неколико недеља. Наиме, извори блиски дипломатама који су присуствовали састанку у Бриселу тврде да би први јаснији наговештај "омекшавања" става европске администрације према Србији могао да се види можда већ после састанка Савета министара ЕУ, који би требало да буде одржан у понедељак, 11. децембра, а најкасније до 22. децембра, пред почетак божићних празника у Европи. Сличне незваничне информације могу се чути и од домаћих извора у владајућој коалицији, где се очекује да би вест о могућем наставку преговора у Београд могла да стигне већ око католичког Божића.

Међутим, извори из најближег окружења европског комесара за проширење ЕУ Олија Рена тврде да, за сада, нема места за превелики оптимизам оних који сматрају да ће Европска комисија попустити пред притисцима оног дела ЕУ који се залаже за "мекшу" политику према Србији и да наставка преговора неће бити пре него што Србија испуни своје обавезе према Хашком трибуналу. Своју решеност да истраје у захтеву да Србија испуни хашке захтеве пре него што настави преговоре са ЕУ Рен је изразио и јуче у интервјуу датом Танјугу. Он је још једном поновио да је "услов за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању остаје исти – пуна сарадња с Хашким трибуналом". Рен је додао да је у недавном годишњем извештају о Србији, Европска комисија истакла "охрабрујуће сигнале" да је Србија током досадашњег тока преговора о ССП-ом показала да има "значајан институционални капацитет" и да су "реформе које данас дају резултате последица рада неколико влада и више политичких партија од демократске транзиције 2000. до данас".

– Сигуран сам да Србија има потенцијал да се придружи остатку региона, чим испуни услове за наставак преговора – истакао је европски комесар у интервјуу српској националној агенцији.

Да ни главна тужитељка трибунала за сада нема намеру да мења свој став према Србији потврђено је јуче из Хага, одакле је стигла вест да ће у редовном извештају Савету безбедности 15. децембра Карла дел Понте још једном дати негативну оцену сарадње Србије са тим судом.

– За сада имамо прелиминаран извештај, али могуће су измене и у последњи час. Без позитивних резултата ни извештај не може да има позитивну оцену сарадње Србије са Хашким трибуналом. Дуго, није било ниједног хапшења – рекао је портпарол тужилаштва Антон Никифоров који је нагласио да су "бегунци кључни, а нема наговештаја да ће било ко од њих бити ухапшен".

Опречне информације које ових дана стижу из седишта ЕУ, тврде упућени, последица су подељености чланица Уније према "српском проблему", о којој је први проговорио италијански премијер Романо Проди. Чланице Уније, како све чешће истичу и званичници тих земаља, подељене су у два блока – онај у којем се налазе земље које сматрају да политика јаких притисака не даје резултате, међу којима су, пре свега, Италија, Шпанија, Грчка, Мађарска, Словачка и Словенија, и блок који предводе Велика Британија и Холандија (у којем се налазе и Белгија и Данска) које остају при ставу да Србија није заслужила нове уступке, па ни наставак преговора са ЕУ без изручења Ратка Младића.

– Чињеница је да су мишљења унутар Уније подељена и тешко је прогнозирати која ће струја превагнути. Иако је већи број оних земаља у ЕУ које се залажу за промену и омекшавање политике према Србији, то не значи да ће таква одлука Европске уније бити и донета, јер се одлуке у ЕУ доносе једногласно и само једна земља са изразито тврдим ставом може стопирати сваку одлуку, па и ту да се наставе преговори са Србијом без Младића, без обзира на број оних које се залажу за супротно – објашњава Иво Висковић, бивши амбасадор у Словенији и шеф катедре за међународну политику на Факултету политичких наука у Београду.

Наш саговорник наглашава да је тешко прогнозирати будућа дешавања и због чињенице да су догађаји добили на брзини и динамици тако да чак и једна конкретна изјава или догађај могу преокренути ствари и одлуке у Унији.

– Зато се може рећи да опција да се наставе преговори без Младића није нереална, али је сасвим нереално очекивати да се може ставити потпис на тај споразум без Младића у Хагу. Ако се преговори наставе, то неће бити само подршка "демократском блоку" пред изборе, већ и стављање до знања да запад не води антисрпску политику – каже Висковић и додаје: "Ако то успемо, онда треба да славимо два Божића".

Бивши шеф дипломатије Горан Свилановић, за разлику од Висковића, сумња да ће преговори бити настављени пре изручења Младића, али ако се то догоди, онда сматра да није немогуће да се и споразум потпише без испуњења тог хашког услова.

– Нисам спреман да кажем да се то неће догодити. Ипак, био бих изненађен да ускоро из Брисела јаве да се преговори настављају. После успеха у Риги са Партнерством за мир, мислим да ће клатно сада ићи у другу страну и да ће бити теже наговорити ЕУ да донесе такву одлуку и направи још један уступак Србији– сматра Свилановић.

Он потврђује да је проблем Србије изазвао подељеност у Унији, али сматра да је много више земаља на оној страни која се залаже за оштру политику према Београду.

– Иако бих волео да се макар једна рунда преговора обави у децембру, или макар у јануару, тешко ми је да поверујем да ће се то десити, јер је неповерење према Влади Србије велико. Ипак, ако Унија донесе другачију одлуку, то ће урадити из два разлога – да би подржали демократске снаге у Србији пред изборе, укључујући и коалицију на власти, и да би што више везали Србију за ЕУ, јер нам предстоји тешка година у којој ће се решавати проблем Косова – закључује Свилановић.