Мексиканци муралишу Прокупље

Прокупље–Већ неколико дана и вечери на улицама Прокупља је неуобичајено живо. Група младића и девојака осликавају слободне зидове дуж главне улице. Атракцију појачавају и двојица сликара који су дошли чак из Мексика.

Све је почело још прошле године када је Милош Костић, млади дипломирани сликар, пошто нема запослења, одлучио да не џабалебари већ да уради нешто корисно за град. Почео је да осликава зидове у свом насељу. Њему су се убрзо придружили и други: студенти Немања Копривица, Јелена Прокић и Урош Поповић, па наивци Никола Каличанин и Иван Раденковић... Ове године они су већ постали регистровано друштво „Позитиван друштвени фактор”, чији је пројекат осликавања Прокупља под називом „Потпис омладине”, одобрило Министарство за омладину и спорт.

Случај је хтео да прошле године у раду ликовне колоније „Божа Илић” учествује и Израел Барон, професор сликарства из Мексика. Ове године он је овамо послао своје студенте – Густава Алвареза и Херонима Розалеса. Они за „Политику” кажу да су дошли да нешто науче и о сликарству и о нашој земљи. Имали су на овогодишњој, 14. по реду колонији и од кога. На Белом Камену, у родном крају сликара Боже Илића, били су знаменити сликари: Златка Пентова и Господин Цветков из Бугарске, Мирјана Радовановић и Игор Радовић из Врбаса, Зоран Кузманов из Кикинде, Сунчица Пинц из Нових Бановаца, Владимир Кепић из Јагодине, па Александар Блатник, Милован Пенков, Надица Илић и Мирјана Анђелковић из Ниша, а из Прокупља Светлана Илић и Милош Костић.

– Једне вечери док смо радили мурале на главној улици, пришла су нам два младића, који рекоше да су из Мексика, да су и они сликари, па питали да ли могу да нам се придруже. Ми смо их сви одмах прихватили и ево, заједно радимо, дружимо се и шаљемо хумане поруке свету. Госте, и од сада велике пријатеље, смештамо по нашим кућама – открива Иван Раденковић, који је менаџер овог пројекта.

–После рада на колонији, хтели смо да разгледамо Прокупље, о којем смо, као и о Србији уопште, мало знали. Шетајући, видели смо младе људе како сликају и одлучили да им се придружимо. Пресрећни смо што су нас прихватили – прича Густаво. – Видели смо и Београд, али су нас овде одушевили људи, који су тако присни и дружељубиви. На колонији сам урадио три слике: на једној је сова, птица коју сам видео у оближњој шуми, на другој је наш Астек – ратник, а на трећој сам исмејао ђавола и написао испод: „Уједините се људи света”. Овде на зиду сликам Краља шума, чији је лик сав од лишћа дрвећа које нас је окруживало на Белом Камену.

Херонимо каже да је на колонији насликао два рада из мексичке традиције, а овде оставља Прокупчанима лик Панча Виље, националног хероја Мексика, да би се и преко историје два народа зближавала.

На наше питање шта им се највише допало у Прокупљу, обојица Мексиканаца углас кажу: „Девојке”. Од пића, поред доброг пива, највише – ракија, наравно. Од јела Густаво наводи бурек, а Херонимо додаје: „И пећење и луте паприћице”.

И Прокупчани и Мексиканци кажу да им је ово дружење незаборавно и да ће урађени мурали дуго чувати успомену на њега.